Велика хрватска филмска и ликовна уметница Јагода Калопер преминула је у Бечу у 69. години. Била је култни лик авангардне филмске и уметничке сцене шездесетих и седамдесетих година 20. века, а публика у целој бившој Југославији памтиће је нарочито по улози у филму Душана Макавејева “W. Р. – Мистерије организма”.
Угледни филмски критичар Ненад Полимац оценио је да је Јагода Калопер била једна од најважнијих глумица хрватске кинематографије, која јој није понудила довољно шанси колико их је заслужила.
Играла је у филмовима многих значајних редитеља, од Крсте Папића до Рајка Грлића, али је у контроверзном остварењу Макавејева из 1971. године, у улози активисткиње у сексуалној револуцији, постала прва глумица која се обнажила и једном југословенском филму. Партнери су јој били Милена Дравић, Ивица Видовић, Миодраг Андрић.
Глумачки деби остварила је у филму “Кључ” Ванче Кљаковића 1965. године. Међу више од 20 њених филмских улога трајно се истиче она у филму “Лисице” Крсте Папића, у којем глуми невесту коју силује кум. За ту улогу добила је Сребрну арену у Пули и награду Царица Теодора на Глумачком фестивалу у Нишу 1970. године.
Изузетну креацију остварила је и у филму “Кућа” Богдана Жижића, са улогом жене због које се мушкарац упушта у криминал. Тада је добила и своју једину Златну арену, у Пули 1975. године.
Играла је и у филмовима “Понедељак” Мирослава Микуљана, “Куд пукло да пукло” и “Само једном се љуби” Рајка Грлића и другим.
И сама је режирала. У њеном првом документарцу – есеју “Иза огледала” (2011) преплићу се љубавни, пријатељски, социјални моменти у животу једне жене. Видео рад са догађајима из њеног живота, у комбинацији са исечцима из филмова, имао је премијеру у загребачком Музеју сувремене уметности 2012., а затим је оживотворен у књизи Леондие Ковач под насловом “Јагода Калопер у зрцалу културалног екрана”, на тему женских улога у филму. Трећа верзија у облику документарног филма приказана је на Zagrebdoxu.
Јагода Калопер је била сликарка и вајарка. Дипломирала је на Академији ликовних уметности у родном Загребу. Излагала је на многобројним појединачним и колектвним изложбама у свету. За своје илустрације, графичку опрему књига и сликовница, као и за видеорадове освојила је бројна признања.
Последњи пут се појавила на екрану прошле године у хваљеном документарном филму Ненада Пуховског “Генерација 68”, као део те бунтовне генерације која је тражила промене.
Ова урбана цура, како је написао Полимац, модерног израза и природног талента, носила је посебност и притајену еротичност и етеричност. Себе је у младости дефинисала као увереног хипија, те јој није био никакав проблем да се скине се пред камерама. То је радила у филму “Балада о свирепом” уз Радета Марковића и Љубу Тадића, у “Нокауту” Боре Драшковића извела је с Миљом Вујановић својеврстан перформанс, голе су их прелили бојом а затим попрскали шмрком, али највећи скандал изазвао је наступ у филму Душана Макавејева “W.R. – Мистерије организма”, у којем је имала сцене – рекло би се – несимулираног секса са Миодрагом Андрићем, наводи Полимац и додаје да је тих година то био највећи успех југословенске кинематографије у свету.
Јагода Калопер није волела публицитет и ретко је давала интервјуе. Са супругом, архитектом Радованом Тајдером, одселила се из Загреба и последње године проживеле у Бечу
