Mustafa-Nadarevic

Преминуо Мустафа Надаревић

Један од најцењенијих глумаца на простору некадашње Југославије Мустафа Надаревић преминуо је 22. новембра у Загребу у 78. години, после дуге борбе са канцером. Филмофили ће га памтити по улогама Зијаха у филму „Отац на службеном путу” (1985) Емира Кустурице и Михаила у филму „Већ виђено” (1987) Горана Марковића. Сарађивао је с многим истакнутим редитељима, а међу његовим последњим остварењима која је видела српска биоскопска публика био је лик професора Мише Бранкова у филму „Кад сване дан” (2012) Горана Паскаљевића…

Milivoje Mica Milosevic

Преминуо редитељ Миливоје Мића Милошевић

Редитељ и сценариста Миливоје Мића Милошевић преминуо је 16. новембра у Београду у 91. години од последица корона вируса. Мића Милошевић је режирао неке од највећих филмских хитова на простору некадашње Југославије, као што су комедије „Тесна кожа“ (1982), „Лаф у срцу“ (1981), „Није него“ (1978)… Аутор је великог броја документарних остварења, често ангажованих и са израженом социјалном нотом, за које је добио више домаћих и међународних награда. Његови документарни филмови „Де Јонгови“ (1975) и „Жуљ“ (1988) били су југословенски кандидати за Оскара.

Ivan Bekjarev

Преминуо Иван Бекјарев

Популарни глумац Иван Бекјарев преминуо је 16. новембра у Београду у 75. години од последица корона вируса. Поред богате позоришне и филмске каријере, Бекјарев ће остати посебно упамћен по улогама у многобројним телевизијским серијама, пре свега као Стеван Курчубић у „Бољем животу“ и Бошко Деспотовић у „Срећним људима“. За свој допринос седмој уметности Бекјарев је добио Плакету Југословенске кинотеке. Његов филмски опус бележи више од 50 домаћих и страних остварења, међу којима су „Боксери иду у рај“, „Живот је леп“, „Ноћ у кући моје мајке“, „Довиђења у Чикагу“, „Буре барута“, „Сироти мали хрчки“, „Црвени и црни“, „Срећна Нова 1949“, „Добровољци“… Био је и члан Академије за филмску уметност и науку (АФУН).

In memoriam: Шон Конери (1930 – 2020)

Поводом смрти Шона Конерија објављујемо есеј Ане Марије Роси из летњег двоброја часописа Кинотека под насловом „Шон Конери – бити Шкот“, уприличен поводом 90. рођендана глумца који је седам пута играо „најславнијег и највољенијег тајног агента Џејмса Бонда. Забављао нас је забављајући се, играо – играјући се. Није давио озбиљношћу већ пленио природношћу једне мушке Алисе у простору шпијунских чуда“…

Преминуо Шон Конери

Славни шкотски глумац Шон Конери преминуо је 31. октобра у 91. години, а публика широм света памтиће га као првог и, по мишљењу многих, најбољег Џејмса Бонда. Шон Конери је чак седам пута играо тајног агента 007, што му је донело планетарну популарност, али је у дугој и плодној каријери освојио и низ највиших награда – Оскара, Златни глобус, Бафту. Добио је и титулу сера. Оскара за најбољу споредну улогу освојио је за улогу полицајца у „Несаломивима“ (1987) Брајана де Палме, која му је донела и Златни глобус…

Goran Paskaljevic – kinoteka

Опроштај пријатеља и колега од Горана Паскаљевића

Комеморација поводом смрти великог редитеља, сценаристе и продуцента Горана Паскаљевића одржана је 14. октобра у Југословенској кинотеци у присуству чланова његове породице, колега и пријатеља. Директор Кинотеке Југослав Пантелић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту великом уметнику, који је преминуо 25. септембра у Паризу у 74. години. Инсерти из његових филмова подсетили су на део стваралаштва једног од најзначајнијих аутора српске кинематографије, који је остварио и запажену међународну каријеру. О Паскаљевићу као изузетном уметнику и дивном човеку говорили су глумица Светлана Бојковић, редитељ Дарко Бајић, директор фотографије Милан Спасић Папи, сценограф Миљен Кљаковић Крека, амбасадор Француске у Србији Жан Луј Фалкони, позоришни редитељ Небојша Брадић, правник Ђорђе Сибиновић и глумац Сергеј Трифуновић

Goran Paaskaljevic

Преминуо Горан Паскаљевић

Прослављени српски редитељ и сценариста Горан Паскаљевић преминуо је 25. септембра Паризу у 74. години. Аутор неких од најзначајних филмова српске и југословенске кинематографије остварио је и значајну међународну каријеру, а његови филмови учествовали су на сва три највећа фестивала А категорије – у Кану, Берлину и Венецији. Свој 18. и нажалост последњи филм – „Упркос магли“ (2019) снимио је у Италији. Домаћа премијера била је ове године на Фесту. Паскаљевић је том приликом примио Златни печат Југословенске кинотеке, који му је додељен 2019, као и другим припадницима „прашке школе“, поводом 70 година од оснивања Југословенске кинотеке. Кинотека ће у октобру приредити ретроспективу Горана Паскљевића, у чијем изузетном опусу остају незаборавни филмови „Варљиво лето ’68”, „Буре барута”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”…

Jirzi Mencl

Преминуо редитељ Јиржи Менцл

Славни чешки редитељ, сценариста и глумац Јиржи Менцл, добитник Оскара за најбољи страни филм за „Строго контролисане возове“, преминуо је 5. септембра услед проблема са срцем у 83. години. Менцл је био један од водећих припадника чешког новог таласа, заједно са Милошем Форманом, и један од најутицанијих европских редитеља друге половине 20. века. У својим филмовима комбиновао је хуманистички поглед на свет са сатиром и провокативним темама. Поред филмске, бавио се и позоришном режијом, као и глумом. Најпопуларнија Менцлова комедија „Село моје мало“ (1985), по сценарију Здењека Сверека, номинована је за Оскара за најбољи страни филм. Међу многобројним Менцловим наградама налази се и Златни печат Југословенске кинотеке…

Isidora Bjelica

Преминула Исидора Бјелица

Популарна књижевница Исидора Бјелица, ауторка више од 60 књига, преминула је 5. августа у Београду у 53. години, после дугогодишње борбе с канцером.   Најширој јавности позната је у првом реду по романима, нон-фикшн прози на теме из српске историје и провокативним јавним наступима, али је Исидора Бјелица оставила траг и у области филма, и […]

EVITA, director Alan Parker on set, 1996

Преминуо редитељ Алан Паркер

Један од најпознатијих британских редитеља Алан Паркер преминуо је 31. јула у Лондону у 77. години, после дуге болести, саопштила је његова породица.    Рођен 14. фебруара 1944. у Лондону, Паркер је каријеру започео у рекламној индустрији. На филму је дебитовао крими комедијом „Багзи Мелон“ (1976), а прославио се снажном драмом „Поноћни експрес“ (1978), […]

Olivia-de-Havilland

Преминула Оливија де Хевиленд

Славна британско-америчка глумица Оливија де Хевиленд, једна од последњих звезда Златног доба Холивуда, преминула је у Паризу у 104. години.   Оливија де Хевиленд била је последњи живи члан глумачке екипе филма „Прохујало са вихором“ (1939) Виктора Флеминга, у којем је остварила улогу Мелани Хамилтон, за коју је била номинована за Оскара за најбољу женску […]

In memoriam: Енио Мориконе

Један од највећих светских композитора филмске музике, италијански оскаровац Енио Мориконе преминуо је 6. јула у Риму у 92. години.   Дугачак је низ култних остварења за чију је атмосферу умногоме заслужна управо Мориконеова музика. Међу њима посебно место заузима серија шпагети вестерна Серђа Леонеа – „За шаку долара“ (1965), „Добар, лош, зао“ (1966), „Било […]

michel-piccoli

Преминуо Мишел Пиколи

Славни француски глумац Мишел Пиколи преминуо је 12. маја у 95. години. Пиколи је био икона француског уметничког филма, а истовремено успешан у низу мејнстрим остварења. Сарађивао је са неким од највећих редитеља свог времена као што су Луис Буњуел, Жан-Лик Годар, Луј Мал. Врхунцем његове каријере сматра се улога у Годаровом филму „Презир“ (1963). У дугој и плодној каријери снимио је око стотину дугометражних играних филмова, а радио је и кратке и телевизијске филмове…

max_von_sydow_.0

Преминуо Макс фон Сидоу

Славни шведски глумац Макс фон Сидоу преминуо је 8. марта у 91. години. Цењен по улогама у филмовима легендарног редитеља Ингмара Бергмана, током 50-их и 60-их година прошлог века, са којим је снимио чак 11 филмова, а први у низу био је култни „Седми печат“ (1957). Уследили су „Дивље јагоде“ (1957), „Чаробњак“ (1958), „Девичански извор“ (1960)… Макс фон Сидоу је у новом миленијуму стекао широку популарност учешћем у телевизијској серији „Игра престола“…

Ljubomir-Radicevic-2

Преминуо Љубомир Радичевић

Редитељ и сценариста Љубомир Радичевић, аутор култног филма „Љубав и мода“ (1960), преминуо је 5. марта у Београду у 94. години.
На великом екрану дебитовао је 1956. у играном омнибусу „Ципелице на асфалту“, у којем је режирао сегмент „Гвоздени орао“. Наредне године је са Владом Петрићем снимио кратки документарни филм „Кобна жеђ“. Велику популарност стекао је као редитељ и косценариста, са Ненадом Јовичићем, филма „Љубав и мода“ (1960), који је унео свежи, младалачки дух у тадашњу југословенску кинематографију. Радичевић је режирао неколико документарних и телевизијских филмова. У ТВ Београд радио је од 1963. до 1992, прво као уредник Филмске редакције, а од 1981. као уредник Редакције играног програма…

Ranka Velimirovic 2

In memoriam: Ранка Велимировић (1940-2020)

Продуценткиња филмске продукције Либра филм и ауторка бројних документарних филмова Ранка Велимировић преминула је у Београду у 80-ој години. Ранка Велимировић је рад на филму започела 1963. године, у раду са супругом, редитељем Здравком Велимировићем. Сарађивала је у реализацији играних филмова, као што су „Лелејска гора“, „Дервиш и смрт“, „Врхови Зеленгоре“, „Доротеј“, „Двобој за јужну пругу“. Након смрти супруга, самосталну каријеру је наставила као аутор низа документарних филмова који су представљали културно-историјску и природну баштину Србије и Црне Горе. Комеморативни скуп посвећен Ранки Велимировић биће одржан у четвртак, 12. марта, у 13 часова у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1.

vatroslav-mimica

Преминуо Ватрослав Мимица

Великан југословенског и хрватског филма, филмски редитељ, сценариста и продуцент, Ватрослав Мимица, умро је у суботу у Загребу у 97. години, објавили су данас хрватски медији. Остаће упамћен у првом реду по играним филмовима, попут “Прометеја с отока Вишевице”, међународно признатог “Каја, убит ћу те”, “Понедјељак или уторак”, “Догађај”, па све до “Сељачке буне” и “Бановића Страхиње”. Један је од утемељивача славне Загребачке школе цртаног филма. Био је и директор Јадран филма у чијем је оснивању и учествовао.

Ugljesa Rajcevic kinoteka – f

Преминуо Угљеша Рајчевић

Историчар уметности и колекционар Угљеша Рајчевић, који је своју велику колекцију од 2100 фотоапарата, пројектора и камера поклонио Југословенској кинотеци, преминуо је почетком фебруара у 89. години. Кинотека је Рајчевићу 2013. године доделила Плакету у знак захвалности за богаћење фонда Кинотеке у пратећој филмској грађи. Део његове колекције укључен је у нову сталну поставку Југословенске кинотеке, под називом „Наш музеј филма“. Кремација Угљеше Рајчевића је заказана за 11. фебруар у 17 сати на Новом гробљу у Београду.

Kirk Douglas 2

Преминуо Кирк Даглас

Славни глумац из златног доба Холивуда Кирк Даглас преминуо је 5. фебруара у Лос Анђелесу у 104. години, саопштио је његов син, такође филмска звезда Мајкл Даглас. У дугој и богатој каријери Кирк Даглас је остварио више од 90 улога, од којих око 75 на филму. Популарност широм света донела му је насловна улога у историјском спектаклу „Спартак“ (1960) Стенлија Кјубрика. Кинотека ће у свом мартовском програму приредити ретроспективу фимова Кирка Дагласа…

Neda Arneric kinoteka 3

Опроштај од Неде Арнерић

Комеморација поводом смрти Неде Арнерић одржана је 16. јануара у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, пријатеља, колега и многобројних поштовалаца славне филмске, позоришне и телевизијске глумице, која је преминула 10. јануара, у 67. години. Скуп је почео минутом ћутања, на позив директора Кинотеке Југослава Пантелића, који је прочитао и телеграме саучешћа, а о Неди Арнерић као цењеној колегиници и драгој пријатељици на комеморацији су говорили глумци Ивица Клеменц, Елизабета Ђоревска, Феђа Стојановић и Милица Зарић и позоришна редитељка Милица Краљ…

Neda-Arneric-2

Комеморација Неди Арнерић

Комеморативни скуп поводом смрти Неде Арнерић (1953-2020), истакнуте филмске глумице одржаће се у четвртак, 16. 1. 2020. године у 12:00 часова. На комеморативном скупу у Југословенској кинотеци (Узун Миркова 1) од велике глумице опростиће се пријатељи и колеге. Након комеморације биће приказан филм „Уклети смо, Ирина“ (1973) редитеља Колета Ангеловског са Недом Арнерић и Велимиром Батом Живојиновићем у главним улогама. Кремација је у суботу, 18. 1. 2020 године, у 16:30 часова на Новом гробљу у Београду.

Neda-Arneric

Преминула Неда Арнерић

Славна и вољена филмска, телевизијска и позоришна глумица Неда Арнерић преминула је 10. јануара у Београду у 67. години. Импресивну каријеру дугу више од пола века започела је као девојчица од 13 година у филму „Сан” (1966). Открио ју је редитељ Пуриша Ђорђевић, са којим је убрзо снимила и награђиване филмове „Јутро” (1967), „Подне” (1968) и друге. Срца најшире публике освојила је као „Вишња на Ташмајдану” (1968) Столета Јанковића. Неда Арнерић је добитник највише награде – „Павле Вуисић” за животно дело, као и награде Царица Теодора на фестивалу Глумачки сусрети у Нишу. Фест јој је доделио Београдског победника за изузетан допринос филму. Међу њеним признањима је и Плакета Југословенске кинотеке за допринос уметности филма.

Vojislav Vucinic FAF

Преминуо оснивач ФАФ-а Војислав Вучинић

Истакнути филмски посленик Војислав Вучинић, оснивач Фестивала ауторског филма, преминуо је 19. децембра у Београду у 82. години. Одличан познавалац и љубитељ филма Војислав Вучинић је почетком 90-их година основао Фестивал ауторског филма „Поглед у свет“. Као први директор ФАФ-а уложио је своју визију и енергију, заједно са уметничким директором Слободаном Новаковићем, креирајући програм који је већ од првог издања, 1994. године, освојио љубав правих филмофила и временом нарастао у једну од најзначајнијих међународних манифестација седме уметности на овим просторима…

anna-karina 2

Преминула Ана Карина

Славна глумица Ана Карина, икона француског новог таласа, која је била и редитељка, сценаристкиња и певачица, преминула је у Паризу у 79. години. Најпознатија као муза Жан-Лик Годара, са којим је снимила филмове као што су „Жена је жена“ (1961), „Живети свој живот“ (1962), „Мали војник“ (1963), „Необична банда“ (1964) и „Алфавил“ (1965), Ана Карина била је гошћа 34. Феста у Београду 2006. године, када је добила и Златни печат Југословенске кинотеке…

Vladimir Vlada Petric 3

Преминуо проф. др Влада Петрић

Истакнути филмски аутор, теоретичар и историчар филма проф. др Владимир Влада Петрић, професор на Универзитету Харвард, на којем је основао и водио Филмски архив, преминуо је 13. новембра у Београду у 92. години. Име Владе Петрића понеће Медијатека Југословенске кинотеке, чије је отварање планирано за 28. децембар (датум прве филмске пројекције на свету, у Паризу 1895. године). По недавном договору са Легатом Владе Петрића, Медијатека ће поносно понети име великана седме уметности, човека који је био читава филмска културна институција, а својим радом и ангажманом пуно је задужио и Југословенску кинотеку…

Branko-Lustig 2

Преминуо продуцент Бранко Лустиг

Истакнути филмски продуцент Бранко Лустиг, који је каријеру започео у некадашњој Југославији, а наставио у Холивуду и освојио два Оскара – за „Шиндлерову листу” (1993) и „Гладијатора” (2000), преминуо је 14. новембра у Загребу у 88. години…

Zoran Hristic

Преминуо композитор Зоран Христић

Истакнути српски композитор Зоран Христић, двоструки добитник Златне арене у Пули, преминуо је у Београду у 82. години. Опус Зорана Христића обухвата солистичка, камерна, вокално-инструментална дела, балете, музику за позориште, филм и телевизију и радиофонска остварења. Златне арене на фестивалу у Пули добио је 1967. за музику у филму „Хасанагиница“ Миће Поповића и 1969. за музику у филмовима „Вране“ Љубише Козомаре и Гордана Михића и „Хороскоп“ Боре Драшковића…

ordan-mihic-f

Преминуо Гордан Михић

Један од најзначајнијих српских и југословенских филмских сценариста Гордан Михић преминуо је 11. августа, после изненадне болести у 81. години. Михић, рођен 1938. у Мостару, остварио је значајну каријеру и као драмски писац, редитељ и професор Факултета драмских уметности у Београду. Његов богати и жанровски веома разноврсни филмски и телевизијски опус бележи више од стотину наслова…

Dusica-Zegarac-3

Скуп сећања на Душицу Жегарац у Кинотеци

Комеморација поводом смрти Душице Жегарац одржана је 31. маја у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, колега и пријатеља глумице која је била звезда српске и југословенске кинематографије, а преминула је 24. маја у Београду, у 75. години. О филмском, али и књижевном опусу и животном путу Душице Жегарац говорили су директор Кинотеке Југослав Пантелић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије Мирољуб Стојановић, књижевник и преводилац Дејан Тиаго Станковић, а прочитано је и писмо редитеља Лордана Зафрановића…

Dusica-Zegarac-5

In memoriam: Душица Жегарац (1944-2019)

Глумица Душица Жегарац, звезда српске и југословенске кинематографије, преминула је у 75.години. Радила је са низом истакнутих редитеља, а већ за прву главну улогу младе Рут Алкалај у „Деветом кругу“ (1960) Франца Штиглица добила је награду на фестивалу у Пули. Још две Арене донели су јој филмови „Опклада“ (1971) Здравка Рандића и „Посебан третман“ (1980) Горана Паскаљевића. За изузетан допринос уметности глуме Душица Жегарац је добила награду „Павле Вуисић“, a добитница је и највишег признања Југословенске кинотеке за допринос филмској уметности – Златног печата…

Misa Janketic 3

In memoriam: Михаило Миша Јанкетић (1938-2019)

Доајен српског глумишта Михаило Миша Јанкетић преминуо је 15. маја у Београду у 81. години. Један од највећих глумаца на простору бивше Југославије у дугој и богатој каријери одиграо је више од стотину улога у позоришту, а огроман траг оставио је и на филму, телевизији и радију. Добитник је свих најзначајнијих глумачких и друштвених признања – Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, награде Удружења филмских глумаца за животно дело – Павле Вуисић…

Doris Day 2

Преминула холивудска звезда Дорис Деј

Славна америчка певачица и глумица Дорис Деј преминула је 13. маја у 98. години у својој кући у Калифорнији, саопштила је њена фондација. Филмска публика памтиће је највише по главној улози у романтичној комедији „Шапутање на јастуку“ (1959) Мајкла Гордона, за коју је номинована за Оскара. Снимила је око 40 филмова и током 60-их година прошлог века важила за једну од највећих холивудских звезда. Добитница је награде Сесил Б. Демил за животно дело…

Milos_Paramentic_1

Преминуо Милош Параментић

Угледни филмски посленик и публициста Милош Параментић преминуо је 25. априла у Београду после дуге и тешке болести у 65. години. Милош Параментић је био уредник и генерални директор Београд филма, уредник у ТВ Београд. Током девет година био директор Дирекције Феста и водио наш најпопуларнији међународни фестивал, као и Београдски фестивал документарног и краткометражног филма и фестивал домаћих остварења Софест у Сопоту. Био је један од коаутора значајног издања САНУ и Југословенске кинотеке „100 година филма у Србији”…

Voja Miric

In memoriam: Војислав Мирић (1933–2019)

Српски глумац Војислав Воја Мирић преминуо је 23. априла у Београду у 87. години. Старије генерације памте га по изузетној улози у награђиваном филму „Дервиш и смрт“ (1974) Здравка Велимировића. У тој екранизацији романа Меше Селимовића упечатљиво је одиграо главног јунака Ахмеда Нурудина. Воја Мирић је рођен 7. априла 1933. године у Трстенику. Данас заборављени, а својевремено значајни филмски и телевизијски глумац остварио је у некадашњој Југославији око 70 улога од 1960. до 1986. године, када се повукао…

Igor-Pervic

Преминуо глумац Игор Первић

Глумац Игор Первић преминуо је 23. априла у Београду, након тешке болести, у 52. години. Рођен је 1967. у уметничкој породици. Још као дечак је играо у телевизијским серијама. У играном филму дебитовао је у „Црној Марији” (1986) Милана Живковића. Највећи део опуса, у којем је забележено педесетак улога, Первић је реализовао на телевизији. Последњих годину дана глумио је у серијама „Шифра Деспот”, „Ургентни центар”, „Жигосани у рекету” и „Немањићи – рађање краљевине”…

Bibi-Andersson

In memoriam: Биби Андерсон (1935–2019)

Шведска глумица Биби Андерсон, једна од муза чувеног редитеља Ингмара Бергмана, преминула је 14. априла у Стокхолму у 84. години, саопштио је шведски Филмски институт. У каријери дужој од пола века остварила је око стотину улога на филму и телевизији, у шведским и иностраним продукцијама. Најзапаженије улоге остварила је у Бергмановим филмовима „Седми печат“ (1957), „Дивље јагоде“ (1957) и „Персона“ (1966)…

Agnes_Varda_

In memoriam: Ањес Варда (1928-2019)

Редитељка и сценаристкиња Ањес Варда, која је била једна од кључних фигура француског новог таласа, преминула је 29. марта у Паризу у 91. години. Током дуге каријере режирала је више од 50 остварења различитих формата. Добитница је низа награда, укључујући награду Европске филмске академије за животно дело, као и почасне Златне палме у Кану, која јој је свечано уручена 2015. године као првој жени којој је припало то признање. Крајем 2017. године уручена јој је Почасна награда Америчке филмске академије за допринос филмској уметности, чиме је такође постала прва жена која је добила то признање…

Bruno_Ganz

In memoriam: Бруно Ганц (1941-2019)

Швајцарски глумац европске репутације Бруно Ганц преминуо је 15. фебруара у свом дому у Цириху, у 78. години, после дуже болести.
Бруно Ганц је спадао међу најистакнутије глумце с немачког говорног подручја, а интернационалну славу стекао је улогом анђела у чувеном „Небу над Берлином“ (1987) Вима Вендерса, као и насловном ролом у филму „Хитлер, последњи дани“ (2004) Оливера Хиршбигела…

Dusan Makavejev

Скуп сећања на Душана Макавејева у Kинотеци

Kомеморација поводом смрти филмског великана Душана Макавејева одржана је 4. фебруара у Југословенској кинотеци, у присуству његове супруге Бојане Макавејев, пријатеља, колега и поштовалаца изузетног редитеља кога су красили раскошна стваралачка имагинација и слободни дух.
Директор Kинотеке Југослав Пантелић позвао је присутне да минутом ћутања одају почаст великану српског, југословенског, европског и светског филма и то у дворани која ће од 23. фебруара носити име „Сала Макавејев“. Многобројне изјаве саучешћа из целог света прочитала је глумица Анита Манчић, а о личности и опусу Макавејева говорили су филмолог Божидар Зечевић у име Удружења филмских уметника Србије, затим редитељи Срдан Голубовић и Стефан Арсенијевић и глумац Светозар Цветковић…