Bozidar Bota Nikolic

Комеморација Божидару Николићу у Кинотеци

Комеморација поводом смрти чувеног директора фотографије и редитеља Божидара Боте Николића одржана је 25. јуна у Југословенској кинотеци, у присуству његове породице, многобројних колега и пријатеља. О животу и раду аутора чији се филмови убрајају међу класике српске и југословенске кинематографије говорили су директор Кинотеке Југослав Пантелић, редитељ Лордан Зафрановић и директор фотографије Милош Кодемо. Емитоване су и видео поруке глумаца Радета Шербеџије и Наташе Нинковић и прочитано писмо Бранке Петрић, а свима им се у име породице захвалила Николићева супруга Жана Роловић…

Zoran Simjanovic 2

Комеморација поводом смрти Зорана Симјановића

Комеморација поводом смрти прослављеног филмског композитора и професора примењене музике Зорана Симјановића, који је преминуо прошлог месеца од последица корона вируса, одржана је 13. маја у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, пријатеља и сарадника једног од најпопуларнијих и најцењенијих филмских стваралаца на овим просторима. О Симјановићевом животу и уметничком раду говорили су директор Кинотеке Југослав Пантелић, некадашњи директор те институције Радослав Зеленовић, глумица Тања Бошковић, представник Удружења композитора Србије Раде Радивојевић, професор ФДУ Зоран Максимовић, редитељ Горан Марковић, а прочитан је и текст Симјановићевог брата Дејана Симјановића…

Bozidar Bota Nikolic-5a

Преминуо Божидар Бота Николић

Чувени директор фотографије и редитељ Божидар Бота Николић, чији су филмови убројени међу класике српске и југословенске кинематографије, преминуо је у 80. години. Коредитељ „Балканског шпијуна“, са Душаном Ковачевићем и редитељ филма „Три карте за Холивуд“, који су и дигитално рестаурисани као класици у оквиру пројекта Вип Кинотека, Николић је био један од најпознатијих домаћих директора фотографије. За сниматељски рад добио је две Златне арене на фестивалу у Пули – за „Бештије“ (1978) Живка Николића и „Живот је леп“ (1985) Боре Драшковића. Златну арену освојио је, заједно с Ковачевићем, и за режију „Балканског шпијуна“ (1984)…

Fedja Stojanovic

Преминуо Феђа Стојановић

Истакнути позоришни, телевизијски и филмски глумац Феђа Стојановић, првак Атељеа 212, преминуо је 5. маја у Београду после тешке болести у 73. години.   Стојановић је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1973. године, у класи проф. Миленка Маричића, а исте године постао је и стални члан Атељеа 212. Остаће упамћен по великом […]

Zoran Simjanovic

Преминуо Зоран Симјановић

Прослављени српски композитор музике за филм, телевизију и позориште Зоран Симјановић преминуо је 11. априла у Београду у 75. години, од последица корона вируса. Симјановић је био изузетно плодан аутор који је својим великим даром и оригиналношћу обележио историју југословенског и српског филма у протеклих готово пола века. У његовом разноврсном опусу је музика за око 70 играних филмова, шездесетак ТВ филмова и серија, више од 50 анимираних и кратких филмова и више стотина рекламних спотова, као и за око 40 позоришних представа. Незаборавна музика популарног Симкета обојила је нека од култних остварења као што су серија „Грлом у јагоде“ (1976) Срђана Карановића и филм „Национална класа“ (1979) Горана Марковића. Са Гораном Марковићем сарађивао је од његовог првог филма „Специјално васпитање“ (1977), а писао је музику и за филмове Слободана Шијана, Горана Паскаљевића, Емира Кустурице…

Zika Bogdanovic – kinoteka

Преминуо Жика Богдановић

У суботу 3. априла напустио нас је Живислав Жика Богдановић, дугогодишњи директор Југословенске кинотеке. Жика Богдановић рођен је у Београду 1932. године, где 1954. године започиње успешну каријеру новинара и публицисте. Директор Југословенске кинотеке постаје 1981. и на тој позицији задржаће се све до 1990. Поред филма Богдановић се дуго и континуирано бавио критиком и есејистиком из области популарне културе, посебно стрипом, телевизијом и џезом. У оквиру своје програмске активности Разговори у Кинотеци, пред крај 2019. године Југословенска кинотека је организовала снимање вишесатне професионалне исповести свог некадашњег директора Жике Богдановића, а тај материјал чува се у Архиву као сведочанство једне епохе функционисања нашег филмског архива, али и целокупне културне сцене ових простора…

vlasta-velisavljevic

Преминуо Власта Велисављевић

Доајен српског глумишта Властимир Власта Велисављевић преминуо је 24. марта у Београду у 95. години, од последица корона вируса. Један од најдуговечнијих и највољенијих југословенских и српских позоришних, филмских и телевизијских глумаца, који је пленио ведрим духом и животним еланом, играо је и снимао и у врло позним годинама. Играо је у више од 50 филмова различитих жанрова: „Пут око света“,“ Девојка са Космаја“, „Купи ми Елиота“, „Ивкова слава“, „Мала ноћна музика“, „Како су ме украли Немци“, „Кад сване дан“, „Жаба“… Најшира публика памтиће га по низу телевизијских филмова, драма и серија, у којима је одиграо је близу 150 улога: „На слово на слово“, „Више од игре“, „Бољи живот“, „Монтевидео, Бог те видео!“, „Војна академија“, „Улица липа“, „Отворена врата“…

Преминула Дара Чаленић

Српска глумица Даринка Дара Чаленић преминула је у 87. години, након дуге и тешке болести. У дугометражном играном филму дебитовала је мањом улогом у комедији „Поп Ћира и поп Спира“ (1957) Соје Јовановић. Уследила је главна женска улога у ратној драми „Рафал у небо“ (1958) Војислава Бјењаша и упечатљива епизода у филму истог жанра „Ветар је стао пред зору“ (1959) Радоша Новаковића, за коју је награђена на фестивалу у Пули. У њеном опусу забележено је више од 60 биоскопских и телевизијских филмова и серија. Била је шармантна Јулишка у „Путу око света“ (1964) Соје Јовановић, Соња у крими трилеру „Нож“ (1967) Живорада Жике Митровића, Мица у драми „Кад будем мртав и бео“ (1967) Живојина Жике Павловића. Дигитално рестаурисана копија тог култног филма црног таласа приказана је почетком 2018. године у Југословенској кинотеци, а Дара Чаленић је присуствовала свечаној пројекцији, тада већ у инвалидским колицима. У њено име публици, која ју је поздравила великим аплаузом обратио се њен супруг Влада Петрић…

zafranovic_andrija-02

Преминуо монтажер Андрија Зафрановић

Истакнути филмски и телевизијски монтажер и професор Андрија Зафрановић, који је својим стваралаштвом обележио српску и југословенску кинематографију, преминуо је у 72. години. У дугој и плодној каријери Зафрановић је три пута добио Златну арену у Пули – за монтажу филмова „Краљевски воз“ (1981) Александра Ђорђевића, „Балкански шпијун“ (1984) Душана Ковачевића и Божидара Николића и „Вечерња звона“ (1986) Лордана Зафрановића. Монтирао је низ изузетних остварења као што су „Отац на службеном путу“ и „Дом за вешање“ Емира Кустурице, „Чудо невиђено“ Живка Николића, „Живот је леп“ Боре Драшковића, „Глуви барут“ Бате Ченгића, „Чаруга“, „Караула“ и „Устав Републике Хрватске“ Рајка Грлића, „Енклава“ Горана Радовановића..

Boris Komnenic-Tajvanska kanasta

Преминуо глумац Борис Комненић

Позоришни, филмски и телевизијски глумац Борис Комненић, првак Драме Народног позоришта у Београду, преминуо је 6. марта у 64. години, после тешке болести. Комненић од 1984. године глуми у Народном позоришту у Београду, где је остварио непрегледан број улога, попут улоге Александра Обреновића у „Конаку“, Столета Апаша у „Кад су цветале тикве“, Астолфа у „Живот је сан“ и бројне друге. Велики број улога Комненић је остварио и на филму, где се посебно издвајају оне у „Сплаву медузе“, „Тајванској канасти“, „Директном преносу“, „Кад порастем бићу Кенгур“… Глумио је и у многим телевизијским серијама, као што су „Сиви дом“, „Горе доле“, „Вратиће се роде“, „Синђелићи“, „Убице мог оца“, „Жигосани у рекету“… Најширој јавности је најпознатији по првој већој улози на телевизији – лику Саше Попадића у чувеној породичној телевизијској серији „Бољи живот“…

Vojkan Borisavljevic-5

Преминуо композитор Војкан Борисављевић

Славни српски композитор, диригент и аранжер Војкан Борисављевић преминуо је 23. фебруара у 74. години.   Аутор незаборавних хитова, као што су “Одисеја”, “Љубав је само реч”, “А сад адио”, Борисављевић је оставио значајан траг и у нашој кинематографији, компонујући музику за више десетина филмова и телевизијских серија, почев од „Вишње на Ташмајдану“ (1968). Војислав […]

Balasevic-Petrovaradin

Преминуо Ђорђе Балашевић

Један од највећих кантаутора на овим просторима Ђорђе Балашевић преминуо је 19. фебруара у 68. години у Новом Саду од последица инфекције корона вирусом. Популаран широм региона бивше Југославије, Балашевић ће остати упамћен као аутор неких од најлепших балада поп музике, попут “Јесен стиже, дуњо моја“, “Не волим јануар“, “Не ломите ми багрење“, “Д-мол“, “Прича о Васи Ладачком“… Ђорђе Балашевић је оставио траг и у домаћој кинематографији и то не само као композитор за игране и телевизијске филмове, већ и као глумац и редитељ…

Retrospektiva-Mira-Furlan-FEB-2021-ig-post-03

Ретроспектива Мире Фурлан у Кинотеци

Југословенска кинотека приредиће у фебруару ретроспективу филмова Мире Фурлан, једне од најбољих глумица са простора некадашње Југославије, која је преминула 20. јануара у Лос Анђелесу у 66. години. Од 10. до 14. фебруара у Сали Макавејев биће приказано десет филмова различитих жанрова које је својим талентом и харизмом обојила ова изузетна уметница, сарађујући с редитељима из готово свих република бивше земље…

Rialda Kadric

Преминула глумица Риалда Кадрић

Глумица Риалда Кадрић, која се прославила улогом Марије у хит серијалу „Луде године“, преминула је изненада у 58. години. Риалда Кадрић је рођена 14. јуна 1963. у Београду. На великом екрану дебитовала је још као тинејџерка у комедији „Луде године“ (1977) Зорана Чалића. Већ том првом улогом стекла је велику популарност. Љубав ликова Марије и Бобе (Владимир Петровић) наставила се и у филмовима „Дошло доба да се љубав проба“ (1980), „Љуби, љуби, ал’ главу не губи“ (1981)…

mira-furlan

Мој избор: Мира Фурлан

Једна од најбољих глумица бивше Југославије Мира Фурлан саставила је листу својих омиљених филмова за програм Мој избор из јуна 2019. У интервјуу за летњи троброј часописа Кинотека изјавила је да јој је то био тежак задатак због великог броја драгих и важних филмова, те да се приликом избора ослањала на емоције и инстинкт. Као свог идола навела је шведског редитеља Ингмара Бергмана, признајући да је у младости замишљала себе у његовим филмовима….

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v80), quality = 82

Преминула глумица Мира Фурлан

Једна од најбољих и најпопуларнијих глумица некадашње Југославије Мира Фурлан преминула је 20. јануара у Америци, у 66. години. Прву Златну арену на фестивалу у Пули добила је 1982. године за улогу Енке у филму „Киклоп“ Антуна Врдољака, а другу као Јаглика у „Лепоти порока“ (1986) Живка Николића. Широку домаћу публику освојила је комедијом „У раљама живота“ (1984) Рајка Грлића, а гледаоце на фестивалу у Кану улогом у драми награђеној Златном палмом – „Отац на службеном путу“ (1985) Емира Кустурице. Великим талентом, лепотом и шармом обележила је филмове различитих жанрова – „За срећу је потребно троје“ (1985) Рајка Грлића, „За сада без доброг наслова“ (1988) Срђана Карановића, „Браћа по матери“ (1988) Здравка Шотре…

nikola-stojanovic

Преминуо редитељ Никола Стојановић

Познати филмски редитељ и сценариста, историчар и теоретичар филма Никола Стојановић преминуо је у 79. години. Аутор награђиваних филмова „Од злата јабука“, „Belle Epoque или Последњи валцер у Сарајеву“ и других каријеру је започео у Сарајеву, а наставио у Новом Саду и Београду. Стојановић је још у раној младости почео да се бави филмском публицистиком. Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње Југославије. У оквиру Кино‐клуба Сарајево основао је часопис Синеаст и био његов дугогодишњи главни и одговорни уредник. Никола Стојановић је био професор Историје филма на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду, као и на ФДУ у Београду.

Преминуо Тихомир Арсић

Познати филмски, телевизијски и позоришни глумац Тихомир Арсић преминуо је 7. децембра у Београду после дуге и тешке болести, у 64. години. Пред камерама се први пут појавио у ТВ филму „Синови“ (1975) Славољуба Стефановића Равасија. Уследиле су запажене улоге у играним филмовима „Дечко који обећава“ (1981) Мише Радивојевића, „Лов у мутном“ (1981) Властимира Радовановића, „Игмански марш“ (1983) Здравка Шотре, „Велики транспорт“ (1983) Вељка Булајћа, „Пејзажи у магли“ (1984) Јована Јовановића, „О покојнику све најлепше“ (1984) Предрага Антонијевића, „Лагер Ниш“ (1987) Микија Стаменковића, „Бој на Косову“ (1989) Здравка Шотре… Арсић је био дугогодишњи члан ансамбла Драме Народног позоришта у Београду.

Mustafa-Nadarevic

Преминуо Мустафа Надаревић

Један од најцењенијих глумаца на простору некадашње Југославије Мустафа Надаревић преминуо је 22. новембра у Загребу у 78. години, после дуге борбе са канцером. Филмофили ће га памтити по улогама Зијаха у филму „Отац на службеном путу” (1985) Емира Кустурице и Михаила у филму „Већ виђено” (1987) Горана Марковића. Сарађивао је с многим истакнутим редитељима, а међу његовим последњим остварењима која је видела српска биоскопска публика био је лик професора Мише Бранкова у филму „Кад сване дан” (2012) Горана Паскаљевића…

Milivoje Mica Milosevic

Преминуо редитељ Миливоје Мића Милошевић

Редитељ и сценариста Миливоје Мића Милошевић преминуо је 16. новембра у Београду у 91. години од последица корона вируса. Мића Милошевић је режирао неке од највећих филмских хитова на простору некадашње Југославије, као што су комедије „Тесна кожа“ (1982), „Лаф у срцу“ (1981), „Није него“ (1978)… Аутор је великог броја документарних остварења, често ангажованих и са израженом социјалном нотом, за које је добио више домаћих и међународних награда. Његови документарни филмови „Де Јонгови“ (1975) и „Жуљ“ (1988) били су југословенски кандидати за Оскара.

Ivan Bekjarev

Преминуо Иван Бекјарев

Популарни глумац Иван Бекјарев преминуо је 16. новембра у Београду у 75. години од последица корона вируса. Поред богате позоришне и филмске каријере, Бекјарев ће остати посебно упамћен по улогама у многобројним телевизијским серијама, пре свега као Стеван Курчубић у „Бољем животу“ и Бошко Деспотовић у „Срећним људима“. За свој допринос седмој уметности Бекјарев је добио Плакету Југословенске кинотеке. Његов филмски опус бележи више од 50 домаћих и страних остварења, међу којима су „Боксери иду у рај“, „Живот је леп“, „Ноћ у кући моје мајке“, „Довиђења у Чикагу“, „Буре барута“, „Сироти мали хрчки“, „Црвени и црни“, „Срећна Нова 1949“, „Добровољци“… Био је и члан Академије за филмску уметност и науку (АФУН).

In memoriam: Шон Конери (1930 – 2020)

Поводом смрти Шона Конерија објављујемо есеј Ане Марије Роси из летњег двоброја часописа Кинотека под насловом „Шон Конери – бити Шкот“, уприличен поводом 90. рођендана глумца који је седам пута играо „најславнијег и највољенијег тајног агента Џејмса Бонда. Забављао нас је забављајући се, играо – играјући се. Није давио озбиљношћу већ пленио природношћу једне мушке Алисе у простору шпијунских чуда“…

Преминуо Шон Конери

Славни шкотски глумац Шон Конери преминуо је 31. октобра у 91. години, а публика широм света памтиће га као првог и, по мишљењу многих, најбољег Џејмса Бонда. Шон Конери је чак седам пута играо тајног агента 007, што му је донело планетарну популарност, али је у дугој и плодној каријери освојио и низ највиших награда – Оскара, Златни глобус, Бафту. Добио је и титулу сера. Оскара за најбољу споредну улогу освојио је за улогу полицајца у „Несаломивима“ (1987) Брајана де Палме, која му је донела и Златни глобус…

Goran Paskaljevic – kinoteka

Опроштај пријатеља и колега од Горана Паскаљевића

Комеморација поводом смрти великог редитеља, сценаристе и продуцента Горана Паскаљевића одржана је 14. октобра у Југословенској кинотеци у присуству чланова његове породице, колега и пријатеља. Директор Кинотеке Југослав Пантелић позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту великом уметнику, који је преминуо 25. септембра у Паризу у 74. години. Инсерти из његових филмова подсетили су на део стваралаштва једног од најзначајнијих аутора српске кинематографије, који је остварио и запажену међународну каријеру. О Паскаљевићу као изузетном уметнику и дивном човеку говорили су глумица Светлана Бојковић, редитељ Дарко Бајић, директор фотографије Милан Спасић Папи, сценограф Миљен Кљаковић Крека, амбасадор Француске у Србији Жан Луј Фалкони, позоришни редитељ Небојша Брадић, правник Ђорђе Сибиновић и глумац Сергеј Трифуновић

Goran Paaskaljevic

Преминуо Горан Паскаљевић

Прослављени српски редитељ и сценариста Горан Паскаљевић преминуо је 25. септембра Паризу у 74. години. Аутор неких од најзначајних филмова српске и југословенске кинематографије остварио је и значајну међународну каријеру, а његови филмови учествовали су на сва три највећа фестивала А категорије – у Кану, Берлину и Венецији. Свој 18. и нажалост последњи филм – „Упркос магли“ (2019) снимио је у Италији. Домаћа премијера била је ове године на Фесту. Паскаљевић је том приликом примио Златни печат Југословенске кинотеке, који му је додељен 2019, као и другим припадницима „прашке школе“, поводом 70 година од оснивања Југословенске кинотеке. Кинотека ће у октобру приредити ретроспективу Горана Паскљевића, у чијем изузетном опусу остају незаборавни филмови „Варљиво лето ’68”, „Буре барута”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”…

Jirzi Mencl

Преминуо редитељ Јиржи Менцл

Славни чешки редитељ, сценариста и глумац Јиржи Менцл, добитник Оскара за најбољи страни филм за „Строго контролисане возове“, преминуо је 5. септембра услед проблема са срцем у 83. години. Менцл је био један од водећих припадника чешког новог таласа, заједно са Милошем Форманом, и један од најутицанијих европских редитеља друге половине 20. века. У својим филмовима комбиновао је хуманистички поглед на свет са сатиром и провокативним темама. Поред филмске, бавио се и позоришном режијом, као и глумом. Најпопуларнија Менцлова комедија „Село моје мало“ (1985), по сценарију Здењека Сверека, номинована је за Оскара за најбољи страни филм. Међу многобројним Менцловим наградама налази се и Златни печат Југословенске кинотеке…

Isidora Bjelica

Преминула Исидора Бјелица

Популарна књижевница Исидора Бјелица, ауторка више од 60 књига, преминула је 5. августа у Београду у 53. години, после дугогодишње борбе с канцером.   Најширој јавности позната је у првом реду по романима, нон-фикшн прози на теме из српске историје и провокативним јавним наступима, али је Исидора Бјелица оставила траг и у области филма, и […]

EVITA, director Alan Parker on set, 1996

Преминуо редитељ Алан Паркер

Један од најпознатијих британских редитеља Алан Паркер преминуо је 31. јула у Лондону у 77. години, после дуге болести, саопштила је његова породица.    Рођен 14. фебруара 1944. у Лондону, Паркер је каријеру започео у рекламној индустрији. На филму је дебитовао крими комедијом „Багзи Мелон“ (1976), а прославио се снажном драмом „Поноћни експрес“ (1978), […]

Olivia-de-Havilland

Преминула Оливија де Хевиленд

Славна британско-америчка глумица Оливија де Хевиленд, једна од последњих звезда Златног доба Холивуда, преминула је у Паризу у 104. години.   Оливија де Хевиленд била је последњи живи члан глумачке екипе филма „Прохујало са вихором“ (1939) Виктора Флеминга, у којем је остварила улогу Мелани Хамилтон, за коју је била номинована за Оскара за најбољу женску […]

In memoriam: Енио Мориконе

Један од највећих светских композитора филмске музике, италијански оскаровац Енио Мориконе преминуо је 6. јула у Риму у 92. години.   Дугачак је низ култних остварења за чију је атмосферу умногоме заслужна управо Мориконеова музика. Међу њима посебно место заузима серија шпагети вестерна Серђа Леонеа – „За шаку долара“ (1965), „Добар, лош, зао“ (1966), „Било […]

michel-piccoli

Преминуо Мишел Пиколи

Славни француски глумац Мишел Пиколи преминуо је 12. маја у 95. години. Пиколи је био икона француског уметничког филма, а истовремено успешан у низу мејнстрим остварења. Сарађивао је са неким од највећих редитеља свог времена као што су Луис Буњуел, Жан-Лик Годар, Луј Мал. Врхунцем његове каријере сматра се улога у Годаровом филму „Презир“ (1963). У дугој и плодној каријери снимио је око стотину дугометражних играних филмова, а радио је и кратке и телевизијске филмове…

max_von_sydow_.0

Преминуо Макс фон Сидоу

Славни шведски глумац Макс фон Сидоу преминуо је 8. марта у 91. години. Цењен по улогама у филмовима легендарног редитеља Ингмара Бергмана, током 50-их и 60-их година прошлог века, са којим је снимио чак 11 филмова, а први у низу био је култни „Седми печат“ (1957). Уследили су „Дивље јагоде“ (1957), „Чаробњак“ (1958), „Девичански извор“ (1960)… Макс фон Сидоу је у новом миленијуму стекао широку популарност учешћем у телевизијској серији „Игра престола“…

Ljubomir-Radicevic-2

Преминуо Љубомир Радичевић

Редитељ и сценариста Љубомир Радичевић, аутор култног филма „Љубав и мода“ (1960), преминуо је 5. марта у Београду у 94. години.
На великом екрану дебитовао је 1956. у играном омнибусу „Ципелице на асфалту“, у којем је режирао сегмент „Гвоздени орао“. Наредне године је са Владом Петрићем снимио кратки документарни филм „Кобна жеђ“. Велику популарност стекао је као редитељ и косценариста, са Ненадом Јовичићем, филма „Љубав и мода“ (1960), који је унео свежи, младалачки дух у тадашњу југословенску кинематографију. Радичевић је режирао неколико документарних и телевизијских филмова. У ТВ Београд радио је од 1963. до 1992, прво као уредник Филмске редакције, а од 1981. као уредник Редакције играног програма…

Ranka Velimirovic 2

In memoriam: Ранка Велимировић (1940-2020)

Продуценткиња филмске продукције Либра филм и ауторка бројних документарних филмова Ранка Велимировић преминула је у Београду у 80-ој години. Ранка Велимировић је рад на филму започела 1963. године, у раду са супругом, редитељем Здравком Велимировићем. Сарађивала је у реализацији играних филмова, као што су „Лелејска гора“, „Дервиш и смрт“, „Врхови Зеленгоре“, „Доротеј“, „Двобој за јужну пругу“. Након смрти супруга, самосталну каријеру је наставила као аутор низа документарних филмова који су представљали културно-историјску и природну баштину Србије и Црне Горе. Комеморативни скуп посвећен Ранки Велимировић биће одржан у четвртак, 12. марта, у 13 часова у Југословенској кинотеци, Узун Миркова 1.

vatroslav-mimica

Преминуо Ватрослав Мимица

Великан југословенског и хрватског филма, филмски редитељ, сценариста и продуцент, Ватрослав Мимица, умро је у суботу у Загребу у 97. години, објавили су данас хрватски медији. Остаће упамћен у првом реду по играним филмовима, попут “Прометеја с отока Вишевице”, међународно признатог “Каја, убит ћу те”, “Понедјељак или уторак”, “Догађај”, па све до “Сељачке буне” и “Бановића Страхиње”. Један је од утемељивача славне Загребачке школе цртаног филма. Био је и директор Јадран филма у чијем је оснивању и учествовао.

Ugljesa Rajcevic kinoteka – f

Преминуо Угљеша Рајчевић

Историчар уметности и колекционар Угљеша Рајчевић, који је своју велику колекцију од 2100 фотоапарата, пројектора и камера поклонио Југословенској кинотеци, преминуо је почетком фебруара у 89. години. Кинотека је Рајчевићу 2013. године доделила Плакету у знак захвалности за богаћење фонда Кинотеке у пратећој филмској грађи. Део његове колекције укључен је у нову сталну поставку Југословенске кинотеке, под називом „Наш музеј филма“. Кремација Угљеше Рајчевића је заказана за 11. фебруар у 17 сати на Новом гробљу у Београду.

Kirk Douglas 2

Преминуо Кирк Даглас

Славни глумац из златног доба Холивуда Кирк Даглас преминуо је 5. фебруара у Лос Анђелесу у 104. години, саопштио је његов син, такође филмска звезда Мајкл Даглас. У дугој и богатој каријери Кирк Даглас је остварио више од 90 улога, од којих око 75 на филму. Популарност широм света донела му је насловна улога у историјском спектаклу „Спартак“ (1960) Стенлија Кјубрика. Кинотека ће у свом мартовском програму приредити ретроспективу фимова Кирка Дагласа…

Neda Arneric kinoteka 3

Опроштај од Неде Арнерић

Комеморација поводом смрти Неде Арнерић одржана је 16. јануара у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, пријатеља, колега и многобројних поштовалаца славне филмске, позоришне и телевизијске глумице, која је преминула 10. јануара, у 67. години. Скуп је почео минутом ћутања, на позив директора Кинотеке Југослава Пантелића, који је прочитао и телеграме саучешћа, а о Неди Арнерић као цењеној колегиници и драгој пријатељици на комеморацији су говорили глумци Ивица Клеменц, Елизабета Ђоревска, Феђа Стојановић и Милица Зарић и позоришна редитељка Милица Краљ…

Neda-Arneric-2

Комеморација Неди Арнерић

Комеморативни скуп поводом смрти Неде Арнерић (1953-2020), истакнуте филмске глумице одржаће се у четвртак, 16. 1. 2020. године у 12:00 часова. На комеморативном скупу у Југословенској кинотеци (Узун Миркова 1) од велике глумице опростиће се пријатељи и колеге. Након комеморације биће приказан филм „Уклети смо, Ирина“ (1973) редитеља Колета Ангеловског са Недом Арнерић и Велимиром Батом Живојиновићем у главним улогама. Кремација је у суботу, 18. 1. 2020 године, у 16:30 часова на Новом гробљу у Београду.

Neda-Arneric

Преминула Неда Арнерић

Славна и вољена филмска, телевизијска и позоришна глумица Неда Арнерић преминула је 10. јануара у Београду у 67. години. Импресивну каријеру дугу више од пола века започела је као девојчица од 13 година у филму „Сан” (1966). Открио ју је редитељ Пуриша Ђорђевић, са којим је убрзо снимила и награђиване филмове „Јутро” (1967), „Подне” (1968) и друге. Срца најшире публике освојила је као „Вишња на Ташмајдану” (1968) Столета Јанковића. Неда Арнерић је добитник највише награде – „Павле Вуисић” за животно дело, као и награде Царица Теодора на фестивалу Глумачки сусрети у Нишу. Фест јој је доделио Београдског победника за изузетан допринос филму. Међу њеним признањима је и Плакета Југословенске кинотеке за допринос уметности филма.