| МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ >

Југословенска кинотека
  • О НАМА
    • ИНФОРМАТОР О РАДУ
    • РУКОВОДСТВО
    • ДОКУМЕНТА
  • АРХИВ
    • АРХИВ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
    • БИБЛИОТЕКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
  • РЕПЕРТОАР
    • УЗУН МИРКОВА 1
    • КОСОВСКА 11
  • АКТИВНОСТИ
    • ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА
    • ПРОЈЕКАТ THE FILM CORNER
    • ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА НА EFG1914 ПРОЈЕКТУ
    • 100 СРПСКИХ ИГРАНИХ ФИЛМОВА (1911-1999)
  • АКТУЕЛНО
  • |
  • КОНТАКТ
  • О НАМА
    • ИНФОРМАТОР О РАДУ
    • РУКОВОДСТВО
    • ДОКУМЕНТА
  • АРХИВ
    • АРХИВ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
    • БИБЛИОТЕКА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КИНОТЕКЕ
  • РЕПЕРТОАР
    • УЗУН МИРКОВА 1
    • КОСОВСКА 11
  • АКТИВНОСТИ
    • ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА
    • ПРОЈЕКАТ THE FILM CORNER
    • ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА НА EFG1914 ПРОЈЕКТУ
    • 100 СРПСКИХ ИГРАНИХ ФИЛМОВА (1911-1999)
  • АКТУЕЛНО
  • |
  • КОНТАКТ

Кадијевић: данас бих снимио бајку

12/09/2017
Књига „Више од истине – Кадијевић о Кадијевићу“ аутора Дејана Огњановића настала је на основу исцрпних разговора који су трајали годину дана и у којима се редитељ и историчар уметности Ђорђе Кадијевић (84) осврће на свој филмски и телевизијски опус, као и на друштвени и културни контекст у којима су његова дела настајала.

 

Кадијевић је на промоцији књиге 12. септембра у Филмском центру Србије захвалио Огњановићу што је његове речи уобличио на такав начин да су добиле лепоту прозног дела које и сам повремено чита са великим уживањем. Огњановић, писац, филмски и књижевни критичар, преводилац и есејиста, изјавио да се уместо да пише студију о Кадијевићу одлучио за „ја“ форму, јер сматра да је он сам најбоље образложио своју филмску, али и животну естетику и поетику.

„При нашем првом интервјуу, пре десетак година, одушевили су ме његова ерудиција и ставови, а фрустрирала чињеница да се о Кадијевићу и његовом делу, о томе какво благо имамо, тако мало зна. То је била иницијална каписла да забележим његове речи за будуће генерације“, рекао је Огњеновић.

Књигу је објавио новосадски „Орфелин“, уз помоћ Филмског центра Србије. Издање у тврдим корицама на 500 страница, уз велики број фотографија хронолошки доноси причу која почиње 1933. у Кадијевићевом родном Шибенику.

Кадијевић је снимио 20 играних и ТВ филмова и четири телевизијске серије, међу којима су дебитантски „Празник“ (1967), култна „Лептирица“, „Дарови моје рођаке Марије“, „Штићеник“, серија „Вук Караџић“…

Поход (1968)

На промоцији, коју је водио Милан Милосављевић, на питање како од филма настаје уметност Кадијевић је поменуо дихотомију побуњеног човека Албера Камија и ангажованог човека Жан Пол Сартра, истичући да је он далеко више наклоњен Камију, појму усамљеног појединца који изражава свој револт, као и потрази га за идентитетом, а не колективитетом.

„Још као дечак видео сам ужасе Другог светског рата, изгубио веру у илузије, у утопије и окренуо се ономе што је индивидулано, што је без икакве везе са идеологијом. Нисам веровао ни марксистима ни хришћанима“, рекао је он.

„Када сам одлучио да се бавим филмом, прво питање било ми је: која је моја тема. То мора да се запита сваки човек који покуша да се бави уметношћу. Шта ти хоћеш да кажеш, а не да снимаш туђе филмове, да се, на пример, одушевиш Бертолучијем па кажеш: што не бих и ја тако нешто. Не. Ја сам покушао да нађем шта је то у мени што није до сада било на филму и што једино даје разлога да се ја филмом бавим. То је одговор на питање како од филма настаје уметност. То је дилема која и даље траје. Ја сам се сваки пут поново питао, пред сваки нови филм, који је мој разлог. Стварање је мучно, то је стална борба“, рекао је Кадијевић.

Карађорђева смрт (1983)

Како је подсетио, увек је одбијао да се бави актуелном реалношћу, опредељујући се за теме које испитују онострано.

„Када би ми неко данас понудио да радим филм, усред страхота и папазјаније савременог света из револта бих снимио бајку“, изјавио је Кадијевић.

Огњановић у уводу књиге истиче аутентичност Кадијевића као редитеља, неоправдано скрајнутог у домаћим филмским лексиконима и енциклопедијама, а њихове разговоре описује као својеврсну потрагу за оним што је „више од истине“ у његовом делу и око њега.

„Та потрага разоткрива његов опус као монолитну, дубоко промишљену и доследно спроведену целину. Тај опус сведочи о јасном светоназору и о естетеској намери из њега изведеној, те о снази и умећу да се они есететски уобличе и уметнички изразе“, оцењује Огњановић.


 

Текст Дејана Огњановића Ђорђе Кадијевић: Ван шаблона објављен у летњем троброју часописа Кинотека можете прочитати овде.

YU ФИЛМ ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА СРПСКИ ФИЛМ
Previous StoryПреминуо Љубиша Самарџић
Next StoryРедитељ Руђеро Деодато гост Београда и Палића

МЕСЕЧНИ ПРОГРАМ

image name

ЧАСОПИС КИНОТЕКА

image name

СТАЛНА ПОСТАВКА

image name

Актуелно

  • nikola-stojanovic
    Преминуо редитељ Никола Стојановић
  • insta-najava-za-JAN-2021
    Кинотека у јануару: Хјустон, Боуви, репризе…
  • Vip Kinoteka maraton
    Новогодишњи дан уз култне филмске класике
  • Maja Gojkovic_Jugoslav Pantelic_Jugoslovenska kinoteka – featured
    Министарка културе посетила Кинотеку
  • XXII-NITRATNI-FESTVIVAL,-insta-post-03
    Почео 22. Фестивал нитратног филма
  • NITRAT 22
    Нитрат 22 – фестивал континуитета

Ознаке

ACE EFG FIAF IN MEMORIAM THE FILM CORNER VIP КИНОТЕКА YU ФИЛМ ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА ЗЛАТНИ ПЕЧАТ МОЈ ИЗБОР РЕПЕРТОАР СРПСКИ ФИЛМ ФЕСТ ФЕСТИВАЛ НИТРАТНОГ ФИЛМА ЧАСОПИС КИНОТЕКА

КИНОТЕКА НА ПРОЈЕКТУ EFG1914

image name

Партнери

image name

image name

image name

ПОДРШКА

image name

ПРОЈЕКЦИЈЕ

  • ПРОГРАМИ
  • САЛА МАКАВЕЈЕВ
  • МУЗЕЈ КИНОТЕКЕ
  • АКТУЕЛНО
  • ЧАСОПИС

О НАМА

  • ИСТОРИЈАТ
  • АРХИВ
  • БИБЛИОТЕКА
  • РУКОВОДСТВО
  • КОНТАКТ

СТАЛНИ ПАРТНЕРИ

image name

image name

image name

ЈУГОСЛОВЕНСКА КИНОТЕКА

Национални филмски архив Републике Србије. Стални члан и један од оснивача Међународне федерације филмских архива (FIAF). Југословенска кинотека је носилац статуса установе културе од националног значаја.
image name

Copyright © 2016 Југословенска кинотека