Златни печат Југословенске кинотеке ове године је додељен Бори Драшковићу, једном од најзначајнијих редитеља и сценариста српске и југословенске кинематографије.
Признање ће му бити свечано уручено на Дан Кинотеке 6. јуна, а претходно ће, 4. и 5. јуна у сали „Макавејев“ бити приказано свих пет његових дугометражних играних филмова.
Боро Драшковић (91) је и позоришни и телевизијски редитељ, аутор више документараца, писац књига о глуми и режији, приповедака, есеја, путописа, драма, чије укупно дело обележава трагање за истином и слободом.
Његови играни филмови су снажне драме о судбинама и карактерима појединаца на које утичу неповољне друштвене околности: „Хороскоп“ (1969), с Миленом Дравић и Драганом Николићем у главним улогама, југословенско-италијанска копродукција „Нокаут“ (1971) у којој су играли Милан Галовић и Барбара Буше, „Усијање“ (1979) с Драганом Максимовићем и Радетом Шербеџијом, затим филм награђен на фестивалу у Венецији „Живот је леп“ (1985) с Драганом Николићем и Соњом Савић и на крају његов у свету највише награђивани филм „Вуковар, једна прича“ (1994), где су главне ликове, као својеврсни Ромео и Јулија ухваћени у међунационални сукоб на овим просторима, играли Мирјана Јоковић и Борис Исаковић.
Драшковић је рођен 1935. године у Сарајеву, где је завршио гимназију, а у Београду је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, те започео успешну каријеру, током које је био и универзитетски професор. Осим поменуте Венеције, освојио је признања и на фестивалима у Москви и Чикагу, Пули и Врњачкој Бањи…
Маја и Боро Драшковић (1976)
За јунски број часописа „Кинотека“ Боро Драшковић дао је интервју у којем је говорио о својој вези с Кинотеком, о младим данима у Сарајеву, основним идејама свог стваралаштва, о неснимљеним филмовима и жељи да још ради. У истом броју објављен је и приказ његове мемоарске књиге „Дневник повратка“.
