21. Фестивал нитратног филма под слоганом 70 филмова за 70 година, традиционално почиње 6. јуна на дан одржавања прве филмска пројекције у Србији и на Балкану, што је уједно и Дан Југословенске кинотеке која прославља седамдесет година постојања.
Током десет дана фестивала публика ће видети остварења из тридесет светских филмских архива, кинотека и сродних институција и угостити педесет угледних гостију. Орсон Велс, Ернст Лубич, Виљем Дитерле, Георг Вилхелм Пабст, Дзига Вертов, Дино Ризи, Франтишек Влачил, Френк Борзејџ, Евалд Андре Дипон, Марио Солдати, Кенџи Мизогучи, само су нека су од великих ауторских имена чији ће филмови обележити овогодишње издање фестивала…

Јубиларни, 20. Фестивал нитратног филма свечано је отворен 6. јуна у Југословенској кинотеци.
Директор Кинотеке Југослав Пантелић нагласио је да Нитратни фестивал приказује оно што није било доступно садашњим генерацијама филмофила који желе да зађу у прошлост, да продру у саме почетке седме уметности. Уметнички директор и селектор фестивала Александар Саша Ердељановић нагласио је да се Кинотека потрудила да за јубиларно издање Фестивала обезбеди врхунске филмове и ремек дела.
Фестивал траје до 16. јуна. Пројекције се одржавају у 17 и у 19 сати у Музеју кинотеке и у 21 сат у Свечаној сали у Узун Мирковој улици.

Јубиларни, 20. Фестивал нитратног филма биће свечано отворен на Дан Југословенске кинотеке 6. јуна, а до 16. јуна приказаће чак 50 филмова, у 32 термина у обе зграде Кинотеке.
Филмови на рестаурираним копијама стижу из познатих европских архива, али и из САД, Кине, Јапана и Мексика. На отварању у Свечаној сали Кинотеке биће приказана мелодрама Странпутица (1928) чувеног немачког редитеља Георга Вилхелма Пабста, а на затварању амерички филм Шерлок Холмс (1916) Артура Бертелета.

20. Фестивал нитратног филма у програмском блоку Други о нама приказује ретке, невиђене и деценијама загубљене материјале о Србији, Југославији, Балкану и Југоисточној Европи.
Прави бисер овог програма је недавно откриће Кинотеке у берлинском Бундесархиву – историјски необично важна документарна репортажа Битка на Брегалници, снимљена почетком јула 1913. У њој је овековечена велика победа српске војске над Бугарима, која је значила и завршетак Другог балканског рата…

Један од првих филмова у којима се истакла европска глумачка звезда са ових простора Ита Рина – Буђење пролећа (1929) немачког редитеља Рихарда Освалда, наша публика ће моћи да види на 20. Фестивалу нитратног филма, 9. јуна у Музеју кинотеке…

Јубиларни, 20. Фестивал нитратног филма биће затворен 16. јуна у Свечаној сали Југословенске кинотеке пројекцијом америчког филма Шерлок Холмс из 1916. године. Била је то прва у дугој серији екранизација које су до данас снимљене према књижевном делу Артура Конана Дојла.
Деценијама изгубљен, Шерлок Холмс редитеља Артура Бертелета и аутора позоришног комада и главног глумца Вилијама Џилета пронађен је 2014. године у Француској кинотеци…

Врхунско јапанско филмско остварење Неограничено напредовање из 1937. године, до недавно готово непознато изван земље порекла, београдска публика моћи ће да види на 20. Фестивалу нитратног филма 15. јуна у Свечаној сали Југословенске кинотеке.
Дело редитеља Томуа Учиде, настало по причи легендарног Јасуџира Озуа, представља луцидну социопсихолошку слику Јапана пред Други светски рат…

Први светски дугометражни звучни филм који комбинује живе глумце и луткарску анимацију Нови Гуливер (1935) биће приказан на 20. Фестивалу нитратног филма, 15. јуна у Музеју кинотеке.
Редитељ Александар Птушко, чаробњак совјетских бајки, чудотворац филмских трикова и анимације лутака, створио је Новог Гуливера као слободну адаптацију сатиричног књижевног класика Џонатана Свифта…

На 20. Фестивалу нитратног филма биће приказано неколико остварења која су својевремено била у бункеру, а међу њима је мађарски филм Песма пшеничних поља (1947) редитеља Иштвана Соца. Ова ратна балада и слика сеоског живота забрањена је у време настанка 1947. као немарксистичка и идеолошки погрешна…

Кинески филмски архив учествује на 20. Фестивалу нитратног филма са дигитално рестаурираним остварењем из 1950. године Овај мој живот / Живот пекиншког полицајца, у режији Ши Хуија, који приказује бурна дешавања у Кини и положај обичних људи током прве половине 20. века.
Филм ће бити приказан 11. јуна у Музеју кинотеке…

За 20. Фестивал нитратног филма Југословенска кинотека је из свог богатог фонда одабрала амерички авантуристички спектакл Осветници / Корзиканска браћа (1941), а куриозитет је да ће пројекција, 10. јуна у Музеју кинотеке, бити са запаљиве (нитратне) траке…

Дански филм из 1916. године Ноћ освете, који ће бити приказан на 20. Фестивалу нитратног филма 13. јуна у Музеју кинотеке, задивио је публику техничким достигнућима изузетним за време у којем је настао.
Аутор ове мелодраме с мотивима бега, освете и одмазде Бењамин Кристенсен бриљира као редитељ, сценариста и главни глумац у лику циркуског акробате Хенрија…

У жанровски разноврсном програму 20. Фестивала нитратног филма 12. јуна у Музеју кинотеке биће приказана француска драма Малдоне из 1928. године, у режији Жана Гремијона.
Сензационалан у доба свог настанка, Малдоне је значио радикални отклон од свега онога што је Гремијон називао механичким натурализмом. Овај филм је обележила и невероватна глумачка креација Шарла Дилена, као и ванвременска фотографија великих сниматеља Кристијана Матраса и Жоржа Перинала…

Међу филмовима који привлаче посебну пажњу у програму 20. Фестивала нитратног филма свакако је аустријско остварење из 1924. године Град без Јевреја, у режији Ханса Карла Бреслауера, са снажном антинацистичком поруком.
Деценијама изгубљен, у време нацизма уништаван, Град без Јевреја пронађен је 2015. на бувљој пијаци у Паризу и спасен је са 86.000 евра међународне помоћи за рестаурацију, коју је предано спровео Филмски архив Аустрије. Филм ће на фестивалу у Београду представити угледни архивиста Николаус Востри. Пројекција је 7. јуна у Свечаној сали Југословенске кинотеке…

У разноврстан програм 20. Фестивала нитратног филма укључено је и 11 филмских журнала Кино-правда , које је током 1922. године снимио легендарни совјетски редитељ, сценариста и теоретичар филма Денис Кауфман, познатији под псеудонимом Дзига Вертов.
Првих 11 журнала Југословенска кинотека је за ову прилику добила од Аустријског филмског музеја из Беча, који поседује највећу колекцију Вертовљевих филмова изван Русије, а приказаће их 7. јуна у 17 сати у Музеју кинотеке…

За отварање 20. Фестивала нитратног филма одабрана је немачка мелодрама Странпутица из 1928. године, у режији Георга Вилхелма Пабста, једног од најзначајњих аутора неме епохе.
„Г. В. Пабст, велики реалиста вајмарског филма, користећи кризу у браку пара из вишег слоја, блештаво осликава портрет целокупног тадашњег друштва. Камера, необуздана као и сама Ирена, главна јунакиња филма, урања у свет луксуза и порока”, наводи се у програму овогодишњег Берлинала, на којем је приказана сјајно рестаурисана копија Кинотеке из Минхена…

Фестивал нитратног филма биће одржан ове године по 19. пут, од 6. до 16. јуна у Југословенској кинотеци и приказаће 46 филмова из 30 светских архива. На свечаном отварању, које се по традицији организује на Дан кинотеке – 6. јуна, биће приказан програм „Београд између два светска рата”, са три документарна остварења дигитално рестаурисана у Југословенској кинотеци.
Фестивал ће угостити више од 30 директора кинотека, управника архива и филмских колекција, историчара филма и филмских архивиста, редитеља и филмских критичара из петнаестак земаља.
Од 11. до 13. јуна, у оквиру пратећих програма, биће одржана друга Балканска филмска конференција, под слоганом од „Нитратног до дигиталног“.

На 19. Фестивалу нитратног филма биће приказано 46 остварења из 30 архива са три континента, из учешће око 30 гостију из 13 земаља.
Иницијатор и селектор фестивала, управник Архива кинотеке Александар Саша Ердељановић, најављује репрезентативан програм, са делима великих аутора, али и нама до сада непознате материјале о Србији и Југославији из архива Чешке, Холандије, Шведске.
За отварање је одабран програм из саме Југословенске кинотеке са три дигитално рестаурисана филма о Београду снимљена између два светска рата.