Фестивал нитратног филма 10. јуна приказује француску егзотичну драму „Амок“ (1934) у режији совјетског емигранта Федора Озепа, а тај филм се сматра најбољом од неколико екранизација истоимене новеле чувеног писца Штефана Цвајга о тропској грозници која изазива неукротиву страст, љубавно, па и убилачко лудило.
У колонији на Далеком истоку доктор Холк води усамљенички живот лечећи домороце. Зараду троши на коцкање и алкохол. Годинама није видео белу жену, док се не појави млада Францускиња која затражи његову помоћ.
„Амок“ се може похвалити једном од најупечатљивијих сценографија у историји филма, раскошном конструкцијом џунгле која изгледа као да се протеже у бескрај, што доприноси халуцинантном, опсесивном расположењу филма, а томе помаже и сабласна атмосфера музичке партитуре Карола Ратхауса.
Звезда француске комедије Жан Јонел игра измученог доктора Холка са убеђењем и маничним интензитетом, чудесно задржавајући гледаочево саосећање док подлеже гадном случају грознице из џунгле. Заборављена звезда Марсел Шантал портретише загонетну хероину с хладном, очаравајућом лепотом древне грчке статуе и сасвим је разумљиво зашто Холк скоро да силази с ума када је први пут види, упркос чињеници да је окружен домороткињама у топлесу.
Поред студијских сцена, које су режиране, снимљене и монтиране с кинематографским умећем првог реда, филм импресионира локацијским уметцима, који доприносе посебној поезији и егзотичном осећају филма.
У предивно приказаној финалној секвенци „Амок“ завршава налетом лирске дирљивости, која је моћна као било шта што се може наћи у раду великих руских филмских стваралаца с којима је Федор Озеп (правим именом Фјодор Оцеп) започео своју каријеру сценаристе, Пудовкина и Протазанова, истиче се у каталогу Нитрат 26.
