Познати филмски редитељ и сценариста, историчар и теоретичар филма Никола Стојановић преминуо је у 79. години.

 

 

Аутор награђиваних филмова „Од злата јабука“, „Belle Epoque или Последњи валцер у Сарајеву“ и других каријеру је започео у Сарајеву, а наставио у Новом Саду и Београду.

Никола Стојановић је рођен 4. маја 1942. године у Душанову код Лесковца. Школовао се у Белој Цркви, Београду, Титограду (данас Подгорица) и Сарајеву, где је 1965. дипломирао на Архитектонском факултету.

Од 1964. до 1967. бавио се аматерским филмом, а његови краткометражни радови („Блуз“, „Торзо“, „Драга Ирена“) постизали су успехе на домаћим и међународним смотрама.

Дебитантски дугометражни играни филм, назван као и кратки аматерски „Драга Ирена“, снимио је 1970. године. Уследили су „Поленов прах“ (1974), „Поглед у ноћ“ (1978) и „Од злата јабука“ (1986), за коју је добио награду за режију на 25. Међународном фестивалу филма за омладину у Шпанији.

Свој последњи дугометражни играни филм „Belle Epoque“ снимио је 1990. године за предузеће Босна филм, али је услед ратних збивања материјал остао „заробљен“ у Јадран филму у Загребу. Премијера је одржана тек 2007. године, под насловом „Belle Epoque или Последњи валцер у Сарајеву“, и то на Првом филмском фестивалу Србије у Новом Саду, где је освојо Гран при “Ибис” за најбољи филм.

Реализовао је и кратке игране филмове – „У кухињи“ (1969), „Хакари“ (1975), „Чин“ (1980), „Жеђ“ (1981), „Триптих“ (1982), „Ребус“ (1985), „Алтернатива“ (1987), као и документарне „Између“ (1971), „Увиђај“ (1981), „Крај миленијума““ (1995). На Телевизији Сарајево режирао је већи број документарних емисија и два телевизијске играна филма: „Аутограм“ (1976) и „Велики таленат“ (1984).

Стојановић је још у раној младости почео да се бави филмском публицистиком. Сарађивао је у многим листовима и часописима некадашње Југославије. У оквиру Кино‐клуба Сарајево основао је часопис Синеаст и био његов дугогодишњи главни и одговорни уредник.

Био је велики познавалац и љубитељ дела Акире Куросаве. Докторску тезу о јапанском редитељу одбранио је на Факултету драмских уметности у Београду.

Никола Стојановић је био професор Историје филма на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду, као и на ФДУ у Београду.