Југословенска кинотека је за летњи период припремила избор филмова великог америчког редитеља, сценаристе и продуцента Оливера Стоуна, програм поетског назива „Кад је лету педаљ до зенита“, који окупља филмове специфичне атмосфере, као и циклусе „Авантуристички филм“ и „Најгледанији страни филмови у Србији од 1969. до 2002.“.
Одмах по завршетку ретроспективе једног од наших највећих глумаца Павла Вуисића, која је обележила прву половину јула, креће ретроспектива оскаровца Стоуна, са укупно 18 наслова, који ће се приказивати од 16. до 28. јула. У сали „Макавејев“ 16. јула приказују се два чувена филма које Стоун потписује као сценариста – епски „Конан варварин“ (1982) у режији Џона Милијуса и „Поноћни експрес“ (1978) Алана Паркера. Та шокантна затворска драма донела је Стоуну првог Оскара, у категорији најбољи адаптирани сценарио.
Највише признање Америчке филмске академије за режију добио је за политичку драму „Рођен 4. јула“ (1989). На програму је и биографска драма о америчком председнику „ЏФК“ (1991), награђена Златним глобусом.
Рођени Њујорчанин, који ће на јесен напунити 80 година, у свом богатом опусу има филмове врло различитих жанрова, тема и стилова. У овај избор Кинотеке уврштени су и култни гангстерски кримић „Лице са ожиљком“ (1983), по сценарију Стоуна у режији Брајана де Палме, Стоунови редитељски филмови – драма из света високих финансија „Волстрит“ (1987) и биографска драма о рок музичару Џиму Морисону „Дорс“ (1991). Ту су и остварења која је Стоун продуцирао – прича о судском процесу у којем је издавач порно магазина бранио слободу говора „Народ против Ларија Флинта“ (1996) у режији Милоша Формана, као и трагична ратна прича која се дешава у Босни 90-их година „Спаситељ“ (1998) српског редитеља Предрага Гаге Антонијевића.
И циклус „Кад је лету педаљ до зенита“, инспирисан стихом Ивана В. Лалића из песме „Никад самљи него крајем јула“, почиње 16. јула.
Одабране филмове, како објашњава помоћник директора Кинотеке за програмску делатност Јован Марковић, „не повезују тема или жанр, већ пре свега заједничка атмосфера или температура. У средишту су тренуци када се живот чини на врхунцу своје пуноће, а ипак се у тој пуноћи већ наслућује промена – неизвесна, неименована, можда спасоносна, можда кобна“.
„Ови филмови креирају простор и време ишчекивања: између младости и зрелости, љубави и растанка, слободе и одговорности, одласка и повратка. Кроз остварења Ингмара Бергмана, Микеланђела Антонионија, Ренеа Клемана, Бернарда Бертолучија, Романа Поланског, Александра Петровића, Дејвида Линча и других аутора, циклус истражује лето не само као годишње доба, већ као стање духа и време када свет делује најближи чулима, док оно најважније тек треба да се догоди“, истиче Марковић.
Програм отвара француско-италијанска екранизација романа Патрише Хајсмит „У зениту сунца“ (1960) Ренеа Клемана, са Аленом Делоном у главној улози Тома Риплија. Следе амерички филм „Дуго топло лето“ (1958) Мартина Рита, с Полом Њуменом у лику Бена Квика, затим италијански „Медитеранео“ (1991) Габриелеа Салватореса, „Дивљи у срцу“ (1990) Дејвида Линча.
Циклус обухвата славна и мање позната дела из дугог временског периода и различитих националних продукција. Најстарији у јулском репертоару су шведска „Летња игра“ (1951) Ингмара Бергмана и „Афричка краљица“ (1951) Џона Хјустона, а најновији „Лето када сам научила да летим“ (2022) Радивоја Раше Андрића.
Публику у јулу очекују и чешки филм „Хировито лето“ (1968) Јиржија Менцла, амерички „Старац и море“ (1958) Џона Стерџеса, јапански „Токијска прича“ (1953) Јасуџироа Озуа, америчко-немачки „Чудније од раја“ (1984) Џима Џармуша, француски „Бети Блу“ (1986) Жана Жака Бенекса, европско-иранска копродукција „Оверена копија“ (2010) у режији Абаса Кијаростамија.
Током августа у овом циклусу ће бити приказан још 31 филм, а све пројекције су у 17 сати. Наставља се врло разноврсна понуда – од „Даме из Шангаја“ (1947) великана светске кинематографије Орсона Велса, који и игра у том филму уз Риту Хејворт, до драме из савременог живота у Србији „Влажност“ (2016) којом је дебитовао Никола Љуца.
Осим већег броја познатих америчких филмова, као што су „Дипломац“ (1967) и „Квака 22“ (1970) Мајка Николса или „Плажа“ (2000) Денија Бојла, ту су и јапанско-амерички „Тачка прекида“ (1991) редитељке Кетрин Бигелоу, европска копродукција „Украдена лепота“ (1996) Бернарда Бертолучија, пољски „Нож у води“ (1962) Романа Поланског, шведски „Лето са Моником“ (1953) Ингмара Бергмана…
Домаћу кинематографију заступају и „Двоје“ (1961) Александра Саше Петровића, „Лепота порока“ (1986) Живка Николића, „Мирис пољског цвећа“ (1977) Срђана Карановића…
Од 1. до 30. августа термин у 19 сати резервисан је за циклус „Авантуристички филм“. Отвара га „Острво с благом“ (1934) Виктора Флеминга, а затвара „Небеско краљевство“ (2005) Ридлија Скота.
Програм је широко конципиран – од најранијих звучних класика, до најзначајнијих пустоловних авантура с краја 20. и почетка 21. века. Обухвата и класике жанра и поджанрове који укључују акцију, историјски или ратни филм, хорор, комедију, трилер.
Публика ће моћи да ужива у старој верзији „Робина Худа“ (1938), са Еролом Флином у насловној улози, у режији Мајкла Куртиса и Вилијама Кејлија, у такође америчким продукцијама „Арабљанске ноћи“ (1942) Џона Ровлинса, „Црвени гусар“ (1952) Роберта Сјодмака, „Моби Дик“ (1956) с Грегоријем Пеком у режији Џона Хјустона, али и француском филму „Човек из Хонг Конга“ (1965) са Жан-Полом Белмондом у режији Филипа де Броке.
Следе биографска прича у копродукцији САД и Аустралије „Нед Кели“ (1970) у којој насловни лик тумачи рок звезда Мик Џегер, у режији Тонија Ричардсона, као и копродукција Италије, Југославије и САД „Протува“ (1973) Кирка Дагласа, који игра главну улогу, а режију потписује заједно са Зораном Чалићем. Епизодне улоге играли су тада популарни југословенски глумци Столе Аранђеловић и Фабијан Шоваговић.
У овај избор уврштени су и британско-амерички филм „Грејсток – Легенда о Тарзану“ (1984) с Кристофером Ламбером и Енди Мекдауел, у режији Хјуа Хадсона и британска „Смарагдна шума“ (1985) Џона Бормана. Из деведесетих година моћи ће да се види копродукција Француске, Италије и Немачке „Лагардерова освета“ (1997), с Даниелом Отејом и Венсаном Перезом, у режији Филипа де Броке.
Током августа од 21 сат у сали „Макавејев“ приказиваће се најгледанији страни филмови у Србији у периоду од 1969. до 2002. године.
За први август најављено је данско „Откриће љубави“ (1965) Анелисе Мајнехе, које је забележило највећу биоскопску посету 1969. године, док је 1970/71. најгледанији био „Доктор Живаго“ (1965) Дејвида Лина.
На програму је највише америчких филмова, а српска публика је бирала различите жанрове – 1972. мелодраму „Љубавна прича“ (1970) Артура Хилера, 1973. мафијашку сагу „Кум“ (1972) Френсиса Форда Кополе, 1977. акциони, борилачки филм „На змајевом путу“ (1972) Бруса Лија, 1979. мјузикл „Бриљантин“ (1978) Рендала Клајсера.
Почетком наредне деценије, 1981. године најгледанији у српским биоскопима био је француски еротски филм „Емануела“ (1974) Жиста Жакена, а 1986. комедија „Полицајац са Беверли Хилса“ (1984) Мартина Бреста. Године 1987. хит је био „Топ ган“ (1986) Тонија Скота, 1988. психолошки трилер „Фатална привлачност“ (1987) Адријана Лина, 1989. породична драма „Кишни човек“ (1988) Берија Левинсона.
Следе „Згодна жена“ (1990) Герија Маршала, „Терминатор 2: Судњи дан“ (1991) Џејмса Камерона, „Ниске страсти“ (1992) Пола Верховена.
Циклус заокружују два спектакла – 30. августа „Хари Потер и камен мудрости“ (2001) Криса Колумбуса и 31. августа „Господар прстенова: Две куле“ (2002) Питера Џексона.
