Фестивал италијанско-српског филма свечано је отворен 17. септембра у Југословенској кинотеци, а након церемоније приказана је, премијерно у Србији, драма „Авемарија“ (2025) Фортуната Черлина, у присуству аутора.
Добродошлицу на 11. издање публици у сали „Макавејев“ пожелели су помоћник директора Кинотеке за програмску делатност Јован Марковић и покретач ове манифестације Габријела Карлучи.
Марковић је изразио задовољство што Кинотека учествује у овом важном догађају који подражава везе између српске и италијанске кинематогафије, али и културе генерално. „Концепт фестивала на којем гледамо наизменично филмове једне и друге кинематографије већ у себи садржи идеју дијалога и размене. Такође отвара простор за упознавање, стварање веза, размену креативних идеја и утицаја“, изјавио је Марковић.
Габријела Карлучи је истакла да је у претходних десет година овај фестивал довео у Београд велики број италијанских редитеља и глумаца. Како је додала, временом је концепт проширен на промоцију и у областима других уметности, моде, као и хране и туристичких дестинација.
Представљајући Фортуната Черлина, поменула је да је он већ познат српској публици, али као глумац, између осталог, у чувеном филму „Гомора“ (2008) Матеа Гаронеа, док је филмом „Авемариа“ дебитовао као редитељ и сценариста.
Черлино, рођен 1971. године у Напуљу, рекао је да је то је прича о једном дечаку из сиромашне средине који склониште од животних недаћа налази у својој машти.
„Фим говори о томе како је тешко када се сањају велики снови у окружењу у којем је готово немогуће да се они остваре. Али главни јунак никада није одустао. То је стварна прича. Говори о мени и зато у почетку нисам желео да радим овај филм. Онда сам увидео да та прича може да помогне и другима, тако да сам се ипак прихватио посла. Желео сам да отворим очи деци која су у сличној ситуацији и да им покажем да је све заправо могуће“, изјавио је Черлино.
Прве вечери приказан је и „Руски конзул“ (2024) Мирослава Лекића. До 21. септембра смењиваће се српска и италијанска остварења нове продукције као што су „Саучесници“ (2026) Марка Новаковића, „Малавија“ (2025) редитељке Нунције де Стефано и други.
