Мартовски програм Југословенске кинотеке обележиће филмови са Феста, али и ретроспектива Кирка Дагласа, као и документарна продукција Ђоке Богдановића из 1913. и 1914 године.
Листу филмова за циклус Мој избор саставио је глумац Марко Грабеж. Програм Шок коридорпредставља поджанр црни хорор, а Франкофонија француске филмове из 60-их година.
Од 1. до 8. марта на обе адресе Кинотеке у току су пројекције филмова из различитих програмских целина 48. Феста. За 9. март у Сали Макавејев најављен је Фест на бис, а и наредни дани у Узун Мирковој улици биће посвећени фестивалским хитовима…
Резултат монументалног подухвата рестаурације коме је допринос дала и Југословенска кинотека, „Наполеон Абела Ганса“ (1. део), отворио је синоћ програм „Кан Класик” на 77. филмском фестивалу у Кану. Прича о рестаурацији овог класика занимљива је толико да може представљати филм за себе, јер је процес трајао дуго и коришћени су бројни извори како би […]
Факултет драмских уметности припремио је листу препоручених филмова које треба да виде кандидати за упис на основне студије, а програм ће у сарадњи с Југословенском кинотеком бити приказан у сали у Косовској улици од 11. маја до 11. јуна. Ова корисна пракса уведена је у пролеће прошле, 2023. године, када је уочи пријемних испита […]
Нови број часописа „Кинотека“ отвара прича о изузетном подухвату филмске архивистике – рестаурацији филма „Наполеон Абела Ганса“, у коме је свој удео имала и Југословенска кинотека. Мајско издање доноси најаву 26. Фестивала нитратног филма, текстове поводом стогодишњице рођења два значајна редитеља – Пурише Ђорђевића и Александра Ђорђевића, затим есеје о Хичкоковом односу према појму […]
Јубиларно, десето издање манифестације “Дани словеначког филма” свечано је отворено 10. маја у Југословенској кинотеци, а многобројној публици обратили су се словеначки амбасадор Дамјан Бергант, министарка културе др Аста Вречко, председник Друштва Словенаца „Сава“ Саша Вербић, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и словеначки филмски уметник Јуре Иванушич. Амбасадор Бергант истакао је да је […]
Циклус филмова којим се обележава сто година од рођења великог српског редитеља и сценаристе Младомира Пурише Ђорђевића (1924-2022) почиње 7. маја у сали Кинотеке у Косовској улици. До 10. маја на програму је избор од осам филмова. Циклус је претежно састављен од наслова који нису често били приказивани, па ће заинтересовани моћи да виде […]
Програм Југословенске кинотеке током маја приказаће избор филмова поводом сто година од рођења Пурише Ђорђевића, као и редитеља Александра Ђорђевића. У сарадњи са Факултетом драмских уметности на репертоару је и програм филмова које треба да погледају кандидати за студије овог факултета, који траје до 11. јуна. Овог месеца настављају се циклуси „1924. година на […]
У циклусу „1924. година на филму“, који је почео у марту и трајаће до краја 2024. године, у селекцији управника Архива кинотеке Александра Ердељановића, 27. априла биће приказани совјетски филм „Продавачица цигарета“ Јурија Жељабушког и шведски „Легенда о Гести Берлингу“ Морица Стилера, а 28. априла аустријско-немачки „Орлакове руке“ Роберта Винеа и амерички „Брачни круг“ Ернста […]
Изложба „Београд: двадесете године двадесетог века“, коју је приредио Историјски архив Београда, свечано је отворена 16. априла у главном холу Југословенске кинотеке. Многобројне посетиоце ове занимљиве поставке на 34 паноа, с великим бројем фотографија и разноврсних докумената, чији су аутори Слободан Мандић, Снежана Лазић и Драгана Митрашиновић, поздравили су директор Кинотеке Југослав Пантелић и […]
Југословенска кинотека обележава 80 година од рођења звезде српске и југословенске кинематографије Душице Жегарац (1944-2019) циклусом њених филмова који ће бити приказан од 17. до 21. априла у сали у Косовској улици. Програм отвара драма и романса из ратног периода „Девети круг“ (1960) Франца Штиглица у којој је Душица Жегарац, у то време још […]
Поводом стогодишњице рођења једног од најзначајнијих глумаца светске кинематографије, Југословенска кинотека спремила је програм од 17 филмова у којима је играо Марлон Брандо. У тексту објављеном у часопису „Кинотека“, под насловом „Глума се дели на пре и после Бранда”, редитељка Ана Марија Роси наводи како је овај глумац „већи део своје каријере провео избегавајући […]
