Изложба „Београд: двадесете године двадесетог века“, коју је приредио Историјски архив Београда, свечано је отворена 16. априла у главном холу Југословенске кинотеке.

 

Многобројне посетиоце ове занимљиве поставке на 34 паноа, с великим бројем фотографија и разноврсних докумената, чији су аутори Слободан Мандић, Снежана Лазић и Драгана Митрашиновић, поздравили су директор Кинотеке Југослав Пантелић и директор Историјског архива мр Драган Гачић, а изложбу је прогласио отвореном управник Архива кинотеке Александар Ердељановић.

„Драго нам је што смо у прилици да помогнемо реализацију изложбе која нам представља период у коме је наш град задобијао свој облик, идентитет и дух“, истакао је Пантелић, подсетивши да је доба након Првог светског рата било динамично и комплексно за Европу и читав свет, да је Београд био једно од чворишта где су се укрштале помешане, често и противречне тенденције, а суочавања с ратним траумама текла упоредо с модернизацијом у разним областима живота и новим идејама у уметности.

Пантелић је изјавио да је осим историјског, важан и културолошки значај ове изложбе, а пошто је Југословенска кинотека кућа филма, развој Београда гледа и кроз тај објектив, пратећи како се упоредо развијају један модерни град и једна нова уметност.

„Живот града, његов стил и ритам, кореспондирају с покретним сликама, те није случајно да су нека ремек-дела филмске уметности 20-их година базирана искључиво на снимању динамике града. Авангардни уметници били су фасцинирани под‌једнако филмом, као и урбаним животом, развојем технологије, саобраћаја и другим појавама које су одисале новином и динамичношћу“, рекао је Пантелић.

Како је додао, један од тих уметника био је пионир филмске мисли, али и хроничар Београда Бошко Токин, који је у роману „Теразије“ написао: “Београд је луда варош. У непрекидном покрету и непрестаном прилагођавању новим приликама. Тешко ономе ко изгуби корак. Београд је борбен, страшан и леп, уточиште и џунгла, мајка и маћеха, кинематографски симултан”.

Иначе, у Кинотеци је у току филмски циклус „1924. година на филму“, који у одређеној мери кореспондира с темом ове изложбе, јер нас, како је рекао Пантелић, „враћа у исту епоху и кроз филмске слике рефлектује опште духовно кретање које је захватало и Београд“.

Драган Гачић је захвалио Кинотеци што је „омогућила да се изложба постави у овом прелепом простору“, као и својим сарадницима из Историјског архива, ауторима изложбе и пратећег каталога и Зорици Смиловић за ликовно-графичко решење изложбених паноа и богато илустрованог каталога.

Гачић је истакао да две установе културе имају „вишедеценијску добру сарадњу, која је стално присутна, а ова изложба је само један видљиви резултат“.

„Успели смо да ову изложбу реализујемо у оквиру манифестације Дани Београда. Београд још једном показује колико је проткан културом“, рекао је Гачић.

Александар Ердељановић се осврнуо на историјски контекст – страдање Србије у Првом светском рату, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која ће трајати само 23 године, до пропасти државе 1941. под именом Краљевина Југославија.

„Изложба у тоталу на визуелно пријемчив и текстуално информативан начин представља прву половину живота престонице нове државе. Било је то време велике обнове и изградње, у којем долазе до изражаја развој трговине, банкарског сектора, изградња стамбених објеката и институција“, рекао је Ердељановић, додајући да су томе допринели многи нови житељи Београда, посебно припадници руске „беле емиграције“.

Помињући како се некада у школама учило о „трулој Краљевини Југославији“, Ердељановић је оценио да су аутори изложбе дали „свеобухватну слику напретка и развоја Београда у трећој деценији 20. века“.

Као додатак тој слици Кинотека ће на екранима у оквиру изложбене поставке пуштати документарне филмове из тог периода и играни филм „Грешница без греха“ (1930) Косте Новаковића, најавио је Ердељановић, а затим дао и преглед филмске продукције у Београду током 20-их година прошлог века.

У пипреми изложбе коришћена је богата грађа Историјског архива Београда: писма, уговори, различита документа, архитектонски нацрти, фотографије, цртежи, мапе, прогласи… Презентовани материјал одабран је из тридесетак архивских фондова и збирки и нуди увид у разнолике теме: од пулсирања политичких догађаја, одржавања локалних избора и уређења града, преко урбанизације, уметничких и културних манифестација, развоја индустрије, привреде, здравства, саобраћаја, школства, спорта и туризма до увида у социјалне прилике и свакодневни живот становништва. У одабиру архивске грађе примат је дат новооткривеним или мање познатим документима и фотографијама.

Изложба је реализована уз подршку Секретаријата за културу Београда и у сарадњи с Југословенском кинотеком, где ће моћи да се види до 22. априла (од 10 до 20 часова).