Поводом стогодишњице рођења једног од најзначајнијих глумаца светске кинематографије, Југословенска кинотека спремила је програм од 17 филмова у којима је играо Марлон Брандо.
У тексту објављеном у часопису „Кинотека“, под насловом „Глума се дели на пре и после Бранда”, редитељка Ана Марија Роси наводи како је овај глумац „већи део своје каријере провео избегавајући холивудски естаблишмент, али је заслужио његово трајно дивљење. Био је пионир у ономе што је на екрану постало познато као метод глума.”
Свој богат глумачки опус започео је филмом Трамвај звани жеља (1951), у режији Елије Казана, по тексту чувене драме Тенесија Вилијамса. Са Казаном Брандо је снимио и филм Вива Запата! (1952), као и На доковима Њујорка (1954) који представља прекретницу у америчкој филмској глуми. Брандо је у том филму изговарао своје реплике намерно благо неразговетно, мрмљајући, што је допринело снажнијем ефекту природности и реалистичности, а за ово своје остварење награђен је и првим од два Оскара за најбољу главну мушку улогу.
Након тога, Брандо стиче огромну популарност, али све више привлачи пажњу јавности и својим контроверзним иступима. Због тога, али и због небриге о свом изгледу, каријера му донекле трпи, све до позива Френсиса Форда Кополе да тумачи лик Дон Вита Корлеонеа у филму Кум (1972), за који ће бити награђен другим Оскаром. „Копола је говорио да Корлеонеа треба да игра један од двојице највећих – Лоренс Оливије или Марлон Брандо: „Играти Кума захтевало је моћ звезде највишег реда – то је могао да игра само глумац таквог магнетизма, такве харизме, да је сам његов улазак у собу морао бити догађај.”, наводи Ана Марија Роси у тексту.
После Кума, Марлон Брандо ће играти у контроверзном Последњем тангу у Паризу (1972) Бернарда Бертолучија, као и у Кополиној Апокалипси данас (1979) где ће тумачити лик пуковника који се одметнуо од америчке војске током рата у Вијетнаму, што ће на неки начин симболично представљати и Брандову позицију наспрам холивудског естаблишмента.
Циклус посвећен Марлону Бранду у Југословенској кинотеци на програму је од 14. до 22. априла, у сали „Макавејев“, у Узун Мирковој 1.