Циклус филмова којим се обележава сто година од рођења великог српског редитеља и сценаристе Младомира Пурише Ђорђевића (1924-2022) почиње 7. маја у сали Кинотеке у Косовској улици.
До 10. маја на програму је избор од осам филмова. Циклус је претежно састављен од наслова који нису често били приказивани, па ће заинтересовани моћи да виде и нека мање позната остварења из његовог веома богатог опуса у коме се могу пронаћи разноврсни филмови, како у тематском тако и у стилском погледу.
Пуриша Ђорђевић је био уметник велике стваралачке и животне енергије. Последњи филм „Уста пуна земље“ снимио је у својој 98. години. Нажалост, није дочекао премијеру почетком 2023. на Фесту.
Управо та поетска драма, инспирисана романом „Уста пуна земље“ Бранимира Шћепановића, отвара циклус 7. маја у 17,30 часова, док ће од 20 часова бити приказан филм „Два“ (2007).
Програм је конципиран хронолошки уназад, па ће наредне вечери, 8. маја на репертоару бити драме „Танго је тужна мисао која се плеше“ (1997) и „Осам кила среће“ (1980), а затим 9. маја „Cross Country“ (1969) и „Павле Павловић“ (1975).
За крај су одабране две комедије – „Лето је криво за све (1961) и „Општинско дете“ (1953). Та екранизација прозе Бранислава Нушића била је дебитантски дугометражни играни филм Пурише Ђорђевића, аутора који је највећи успех постигао чувеном ратном тетралогијом из шездесетих година: Девојка, Сан, Јутро и Подне.
У мајском броју часописа „Кинотека“ објављен је есеј „Уста пуна песме“ Јована Марковића који, између осталог, пише:
„Пуришини филмови имају своје специфичности, а можда их издваја најпре поменута ведрина и својеврсна разиграност, одређено схватање како уметности тако и живота уопште, које се у његовим филмовима манифестује као складан суживот супротних елемената: хумор, радост и љубав преплићу се с растанцима, губицима и страдањима; у крајњем смислу, ради се о непрестаној игри између живота и смрти, а уметност покушава да ту игру обухвати у њеној комплексности, да је на тај начин сагледа и учини да је, колико је то могуће, прихватимо“.