Изложба „Слободан Цица Перовић“ о великом српском филмском, телевизијском и позоришном глумцу, једном од најбољих у некадашњој Југославији, биће званично отворена 5. маја у Југословенској кинотеци поводом стогодишњице његовог рођења. Одмах затим почиње ретроспектива његових филмова и траје до 11. маја.
Перовић, рођен 6. маја 1926. у Крагујевцу, а преминуо 2. маја 1978. у Београду, био је и остао свој, усамљен у својој величини, аутентична уметничка појава, недокучив и за многе гледаоце и за већину колега. Без проблема се кретао различитим жанровима, а посебна одлика његовог опуса јесте одсуство маниризма и непредвидљивост глумачке игре, пише у мајском броју часописа „Кинотека“ Дејан Дабић.
Прве вечери, 5. маја у 19 сати, биће приказан филм „Павиљон VI“ (1978) румунског редитеља Лучијана Пинтилијеа, адаптација Чеховљеве новеле чија се радња дешава у царској Русији на одељењу за душевне болеснике. Главне улоге играли су Зоран Радмиловић и Цица Перовић (доктор Рагин), који је, нажалост, преминуо услед тешке болести, не дочекавши премијеру свог последњег филма.
Циклус је конципиран тако да тече хронолошки уназад, па се као следећи филм 6. маја приказује „Зимовање у Јакобсфелду“ (1975) Бранка Бауера, где је Перовић играо фолксдојчера Јакоба Јериха, а млади слуга био је Славко Штимац. У том филму нарочито се види, како оцењује Дабић, оно што би могло бити заједничко обележје ликова које је тумачио Перовић, а то је, осим глумачког умећа, и одређени хуманизам којим је бојио и ублажавао чак и оне тешке и одбојне карактере.
Међу 19 филмова различитих жанрова у овом циклусу налазе се и драме „Пуковниковица“ (1972), с Љерком Драженовић и „Поход“ (1968) у режији Ђорђа Кадијевића, црноталасне „Вране“ (1969) Гордана Михића и Љубише Козомаре, с Миланом Јелићем, као и „Буђење пацова“ (1967) Живојина Павловића, с Душицом Жегарац. Тај филм је освојио Сребрног медведа у Берлину, а лик човека са маргине Велимира Бамберга представља једну од најбољих Перовићевих улога, за коју је добио и посебну награду у Пули.
Ту су и акциони ратни филм „Мост“ (1969) Хајрудина Шибе Крвавца и ратна драма „Три“ (1965) Александра Саша Петровића. У оба филма Перовић је играо уз Бату Живојиновића.
На почетку каријере показао је и завидан комички таленат. За главну мушку улогу у комедији „Мушкарци“ (1963) Мила Ђукановића добио је Златну арену у Пули. Партнерка му је била Оливера Марковић, исто као и у комедији „Дилижанса снова“ (1960) Соје Јовановић.
Програм се завршава једним од Перовићевих раних филмова, у којем је имао епизодну улогу, а то је ратна драма „Осма врата“ (1959) Николе Танхофера.
