На свечаности поводом Дана Кинотеке 6. јуна уручена су највиша признања Златни печати Југословенске кинотеке глумици Јелисавети Секи Саблић, редитељу Ђорђу Кадијевићу и, постхумно, редитељу Живојину Павловићу, као и Плакета Југословенске кинотеке Управи за односе са јавношћу Министарства одбране Србије.

 

Награде је уручио директор Кинотеке Југослав Пантелић, док је колаж инсерата подсетио на опусе троје лауреата. Тиме је у присуству великог броја званица у сали „Макавејев“ обележено 74 рада година Југословенске кинотеке, али и 127 година од прве филмске пројекције у Београду и на Балкану.

Истичући да нас и после више од једног века покретне слике још увек опчињавају, да нас и поред технолошких и разних других промена узбуђују, али и умирују, терају нас да деламо, да се мењамо, пружају утеху, Пантелић је рекао да „све те слике заједно чине велики сан који човечанство, преко сто година, сања заједно и у коме исписује једну историју која је често лепша и смисленија од оне стварне“.

„Југословенска кинотека је кућа којој је главни циљ да тај сан траје и живи. Поред чувања филмова и бриге о њима, наше активности усмерене су ка томе да богатство филмског наслеђа дође у додир с публиком, у коме једино и остварује своју сврху и пун потенцијал, да створимо амбијент у коме се старе вредности чувају и преносе, али и увек изнова сагледавају и промишљају. Југословенска кинотека зато покушава да створи што више таквих прилаза и да изнова указује на изузетне вредности нашег филмског наслеђа“, изјавио је Пантелић.

Како је нагласио, додела Златних печата један је од таквих догађаја, којим „исказујемо захвалност и поштовање оним личностима без којих поменуто наслеђе не би било тако богато као што јесте, оним људима који су ту кинематографију стварали и обликовали тако да на њу можемо да будемо поносни, да се у њој непрестано огледамо и од ње учимо нешто о себи и свету у коме живимо“.

Подсетивши да је изражајност људског лица чинила највећу моћ филма од самих његових почетака, Пантелић је приметио да „и данас када размишљамо о нашем филму, често га сагледавамо као један колаж импресивних глумачких креација, незаборавних јунака и карактера, који су постали део нашег колективног идентитета“.

Златни печат је затим уручио Јелисавети Секи Саблић, „глумици која је својом харизматичном појавом, али и убедљивим стилом обојила неке од највећих филмова наше кинематографије“.

Сека Саблић, поздрављена бурним аплаузом, приметила је да можда није време за славље, али да се ипак радује признању Југословенске кинотеке, јер мисли да „овакви догађаји помажу да се вратимо у неко боље време, које смо имали, које никад није било сасвим добро, али је било боље, а овакви догађаји помажу да наш живот поново нормалније потече“.

„Посебно сам дирнута да се налазим у оваквом друштву добитника, великана југословенског филма Живојина Павловића и Ђорђа Кадијевића. Поносна сам што добијам врхунску награду, највећу коју додељује једна филмска кућа као што је Југословенска кинотека. Захвална сам животу што стојим овде и што могу да примим ову награду, са радошћу коју имам у срцу. Ја ћу ту радост прикључити својој личној срећи“, рекла је Сека Саблић.

Уз оцену да наш филм није често залазио у пределе оностраног, Пантелић је истакао да је утолико вреднији наше пажње и дивљења Ђорђе Кадијевић, „аутор који је то радио с највише успеха, који је створио наслеђе на коме ће се напајати како нови редитељи који одлуче да крену у том мало истраженом правцу, тако и гледаоци који се не плаше да се загледају у дубине људске душе, ка којима је увек била окренута камера овог великог редитеља, и не само онда када је стварао у оквирима жанрова хорора или фантастике“.

Примајући Златни печат Кадијевић је рекао да у оваквим тренуцима човек себи поставља питање да ли је то заслужио.

„Знам само да сам увек до даске давао све што сам могао, све што сам имао, једној мистичној врсти људске делатности која се зове уметност, а у уметности једном медију који се зове филм. Сада, дубоко у старости, гледајући репризе својих филмова, уствари видим да је то мој живот. Овај живот ће ускоро престати, али онај прави који остаје и који ће трајати јесте тај који је забележила филмска трака“, изјавио је Кадијевић.

Дубоко се захваљујући Југословенској кинотеци, истакао је да је због њеног имена највише цени међу свим другим установу у области културе. „Ја сам југословенски редитељ, све што сам радио створила је једна земља која, како кажу, не постоји. А онда је питање постојимо ли ми. Али Југославија је постојала, за мене ће постојати увек и бићу Југословен до последњег тренутка“, нагласио је Кадијевић.

Пантелић је подсетио да Кинотека Златним печатима има прилику да ода и почаст онима који више нису са нама, а оставили су немерљив траг у нашем филму, додавши да је израз „оставити траг“ недовољан за некога ко је створио такве филмове као што је то учинио Живојин Павловић.

Павловић је „поставио темеље за многобројне ауторе који ће доћи за њим“, он је „аутор који је у својим филмовима, али и књижевности, изградио читав један свет друштвеног наличја и маргине, који је такође испитивао многобројне поноре људског бића, који је био загледан у ђубриште света, и све што би тамо налазио, својим виртуозним стилом, подизао на ниво високе уметности“, истакао је Пантелић.

Златни печат је примила редитељева ћерка, глумица Милена Павловић, која је изјавила да се „слаже с колегиницом Секом да можда није време за примање награда и славље“.

„Али с обзиром да је 25 година прошло од Живојинове смрти, а ове године је и 90 година његовог рођења и с обзиром да његови филмови говоре о неслободи, о изопаченим идејама политичким и друштвеним, ова награда је на неки начин симбол овог времена. Његови филмови би много могли о томе да кажу ако их неко поново погледа. Било би инетересантно шта би Живојин сада рекао. Да ли би ушао у самоцензуру као многи од нас? Не верујем. Да ли би имао слободу мишљења, говора и стварања? Верујем да да. У том смислу ова награда је дошла у право време“, рекла је Милена Павловић.

Пантелић је најавио да ће поводом 90 година од рођења Жике Павловића Кинотека до краја године, у оквиру европског програма Сезона филмских класика, представити рестаурирану верзију његовог филма „Заседа“, а у сарадњи са Словенским филмским архивом, кинотеком Словеније објавити монографију која ће објединити стваралаштво великог редитеља, који је део свог опуса створио у Словенији.

Плакета Југословенске кинотеке додељена је Управи за односе са јавношћу Министарства одбране Србије за успешну сарадњу на пројекту А1 Кинотека летњи биоскоп, који се током лета одржава на кровној тераси Дома војске Србије.

Признање је примила директорка Медија центра Министарства одбране потпуковница Биљана Пашић.

„Ова награда има посебно значење за нас, јер долази од угледне и реномиране институције која се бори за очување и промоцију филмске уметности. Захваљујем у име Управе за односе са јавношћу Министарства одбране нашој Југословенској кинотеци за ово специјално признање. Нашу сарадњу, наравно, наставићемо и ове године, на обострано задовољство“, рекла је Биљана Пашић.

На крају свечаности Пантелић је позвао публику да дође у Кинотеку и увече, на отварање 25. Фестивала нитратног филма.