Мултимедијалним програмом у Југословенској кинотеци 22. децембра обележена је 20. годишњица смрти великог српског сликара, редитеља, писца, академика Миодрага Миће Поповића (12. јун 1923, Лозница – 22. децембар 1996, Београд).

У фоајеу новог здања Кинотеке изложене су четири слике великог формата, као и осам цртежа који ће моћи да се виде до 27. децембра, до када траје и ретроспектива дугометражних играних филмова у режији и по сценарију Поповића, а на отварању је представљена и његова књига „Свети Антун, Ратни дневник из затвора“.

Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић, поздрављајући окупљене поштоваоце свестраног уметника, рекао је да је Југословенска кинотека организовала програм у знак сећања на Мићу Поповића заједно са његовом породицом, Централним институтом за конзервацију (ЦИК) и издавачком кућом Геопоетика.

В.д. директора ЦИК-а Сузана Полић истакла је да је ЦИК са задовољством био један од иницијатора овог програма. „Све је почело у неформалном разговору са Јованом и Весном Поповић када смо дошли на идеју да је потребно рестаурирати слике из њихове приватне колекције, коју јавност није могла често да види. На овом послу ангажована су наша два атељеа – пре свега Атеље за конзервацију штафелајног сликарства и рестаурацију, а у поставци је помогао Центар за превентивну конзервацију“, рекла је она.

Како је најавила, то је само почетак ангажовања ЦИК-а, који ће са Легатом Миће Поповића и Вере Божичковић из Лознице ускоро припремити већу ретроспективу.

Овом приликом изложене су слике из 70-их година: „Баварска варијанта“, „Недеља 5 поподне у септембру“ , „Манипулација“ и „Откривање Бројгела“.

Директор Геопоетике Владислав Бајац истакао је да је Мића Поповић био мултимедијални стваралац и то толико талентован у свим уметностима којима се бавио.

„Наша кућа је пре тачно десет година објавила његове „Путописне дневнике“, прекрасну књигу која говори о ширини једног човека који је у зрелим годинама показивао шта је то књижевност. Сада смо загребали у саме почетке онога што је радио пишући. Исписивао је један необични дневник кратких реченица, јасних ставова и бистрог ума, изнијансираног виђења ствари, током неколико месеци под бомбама и мецима, у јеку завршетка Другог светског рата. У исто време, компонујућу ту целину показао нам је шта значи жанровско преплитање литературе, убацившу у средину дневника причу „Свети Антун“. На путањи из Србије, преко Босне, ка Загребу и Словенији, као борац Друге армије Коче Поповића, уз сва запажања онога што се успут догађало, доживео је једну платонску љубав, преносећи у мало реченица како се може и под немогућим условима видети и нешто лепо. Он ту размишља о уметности, сликарству, естетици сваке врсте и мислим да побеђује сву ту несрећу коју гледа око себе“, рекао је Бајац.

„Ова књига показује како један човек са само 22 године може зрело да мисли, а и да добро црта. То је додатак ове изложбе. У књигу смо ставили осам цртежа насталих током 40-их година, а оригинали су изложени у Кинотеци“, додао је Бајац.

Уметников син, драматург Јован Поповић, који је приредио књигу, захвалио је свима присутнима, посебно Снежани Исаиловић Нешковић, директорки Легата која је из Лознице дошла на отварање изложбе, а такође институцијама које су помогле да се на овако свеобухватан начин обележи 20 година од смрти Миће Поповића.

Филмски програм започео је пројекцијом Човека из храстове шуме (1964). Следе сва остварења која је режирао у кратком периоду до 1970. године: Рој, Хасанагиница, Делије и Бурдуш.