Скуп сећања на Љубишу Самарџића у Кинотеци

Комеморативни скуп поводом смрти великана српске и југословенске кинематографије Љубише Самарџића одржан је 14. септембра у Југословенској кинотеци у присуству његове породице, многобројних колега, пријатеља и поштовалаца.

Опроштају од вољеног и цењеног глумца, редитеља и продуцента у Свечаној сали Кинотеке присуствовали су министар културе и информисања Владан Вукосављевић, министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, као и председник Удружења драмских уметника Србије Војислав Брајовић, Бранка Петрић, Аница Добра, Мима Караџић...

Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је да је „Југословенска кинотека други дом нашег Смокија“ и подсетио да је прошле године у Кинотеци отворен Легат Љубише Самарџића, са свим његовим наградама.

„Никада га нећемо заборавити, што је тако нормално, јер он наставља да живи у овој кући, у нашем архиву, у нашим срцима, на нашим екранима и у нашим сећањима, која ће стално бити обнављана када год овде и у другим салама, другим градовима и државама будемо поново гледали неке од његових бравурозних улога“, рекао је Пантелић.

Присећајући се контаката са Самарџићем оценио је да је он увек успевао да пронађе праву реч, са осмехом на лицу, да реши проблем у том моменту на најбољи начин, једини прави који ће да доведе до циља.

„А циљ када је Љубиша у питању увек је био филм, филмска уметност, окренутост публици и све оне најбитније ствари које могу да доведу до тога да наставимо да радимо оно што ради ова кућа и сви ви који помажете да уметност у нашој земљи буде што боља. Не смемо заборавити да све оно што је иза нас мора да буде сачувано, не само за савременике него и за генерације које ће доћи после нас. Због тога сам невероватно захвалан Љубиши Самарџићу који је за живота све симболе своје каријере и успеха депоновао у овој кући. Кинотека са поносом може да каже да је други дом овог великана“, нагласио је он.

Пантелић је поменуо како се судбина поиграла, те је тужну вест о смрти Самарџића 8. септембра чуо на фестивалу у Венецији, где је пре тачно пола века, управо 8. септембра 1967. Самарџић освојио једно од највећих глумачких признања у свету - Куп Волпи, за улогу у филму Јутро Пурише Ђорђевића.

Тај златни куп може се видети у Легату у Кинотеци, која ће од 1. октобра приредити и велику ретроспективу његових филмова.

Глумац и редитељ Радош Бајић је у поетском тону приметио да полако и неумитно остајемо сами, док одлазе најбољи међу нама, врхунски, бриљантни, непоновљиви.

„Са осмехом који га је прославио, који је пленио искреношћу, добротом и лепотом, напустио нас је Љубиша Самарџић Смоки“, рекао је он, подсетивши да су у нешто више од годину дана отишли и Драган Николић, Бата Живојиновић, Маринко Маџгаљ, Милорад Мандић Манда, које смо волели и којима смо се дивили.

Обраћајући се породици Самарџића, његовој супрузи Мири, ћерки Јелени и унуцима, Бајић им је пожелео „мир и спокој у наступајућим данима туге, али и поноса, јер су били најдражи једног знаменитог и посебног човека и уметника, великана српког и југословенског филма“.

Бајић се осврнуо на модерно доба, ријалитије, изгубљене идеале и посрнуће друштвених вредности, те се запитао коме ћемо се радовати, кога волети, чијим делима ћемо се дивити и чије домете настојати да сустигнемо, ко ће нас учити професији, уметности, глуми и животу, те испричао како памти дане проведене са Самарџићем на снимању Партизанске ескадриле и све његове савете.

За глумицу Љиљану Благојевић је Самарџић био колега за опонашање, пријатељ за поштовање, човек за дивљење и сећање. „У сећању треба тражити утеху, у успомени на нашег дугајлију, нежног, префињеног, елегантног, са осмехом који разоружава, који је заразан и који лечи. Љубишин осмех требало је преписивати као антидепресив, глуму са њим као врхунску терапију, пријатељство као бенефицирани стаж. Нова мерна јединица за пријатељску подршку и љубав треба да се зове један Смоки“, рекла је Љиљана Благојевић, додајући да ту ширину душе они који га нису знали најбоље могу да виде у његовом тестаментарном филму Панта реи.

Диск са тим дугометражним документарним филмом добили су сви присутни на комеморативном скупу, који су заједно организовали породица Самарџић и Кинотека.

Филмска критичарка Дубравка Лакић је истакла да је Љубишина главна покретачка снага била љубав – према филму и професији у којој је тако величанствено бивствовао, љубав наадеев према породици, супрузи Мири и деци, прерано преминулом сину Гаги, али и љубав према људима уопште.

„Успео је Љубиша да оствари многе своје снове и да још за живота заслужено постане и легенда и историја, али то њему није падало са неба. Огроман рад и труд, упорност, искрена љубав и жарка жеља, многе жртве, све то стоји иза његвих величанствених глумачких достигнућа, његових продуцентских дарова и редитељске занесености. Био је он и Смоки и Шурда, Микајло, Митар, Шарац, Николетина Бурсаћ, Црни Роко и ко све још не, али је у свакој улози био и он сам, какав заиста јесте са том својом појавом харизматичног, шармантног, вансеријски талентованог глумца“, рекла је Дубравка Лакић, оцењујући да је Самарџић изнедрио толико много тога креативног у све три своје професије, које су се тако логички преплитале, те остварио огромно дело на које смо поносни.

Од Самарџића су се бираним речима опростили и сценариста Ђорђе Милосављевић, редитељ Марко Новаковић, глумци Драган Петровић Пеле и Милош Васић.