Септембарски број часописа Кинотека најављује нови наслов Vip Kinoteke – дигитално рестаурисану копију филма „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића и Божидара Боте Николића.
Директор Југослав Пантелић у уводном тексту скреће пажњу на ексклузивни интервју Сандре Перовић с редитељем Вернером Херцогом, есеј о делу недавно преминулог великог српског сценаристе Гордана Михића, из пера др Александра С. Јанковића, текст Ненада Беквалца о глумцу Рутгеру Хауеру, осврт на 1969. годину, препуну догађаја који су били инспирација многим филмским ауторима, интервју с глумицом Снежаном Богдановић, чији портрет краси и насловну страну броја, као и на приказ књиге „Филм о филму“ која сведочи о дугом и инспиративном дијалогу који су својевремено водили Боро Драшковић и Александар Саша Петровић.
Глумица Снежана Богдановић је за програм Мој избор саставила листу филмова који су обележили њено филмско одрастање, оставили велики траг и утицали на формирање укуса. „Волим да ме филм дубински покрене, да ме узбуди, да ме понесе, да има емоцију, па макар имао и грешке“, изјавила је она у интервјуу за наш часопис, у којем је говорила и о сећању на Музеј у Косовској, актуелној понуди у америчким биоскопима, редитељима које цени, као и о својим најновијим улогама – у „Шавовима“ и у босанском филму „Син“.
Рутгеру Хауеру, холандском глумцу међународне каријере, који је често играо негативце, посвећен је септембарски циклус Великани светског филма. У анализи његовог богатог опуса Ненад Беквалац истиче култну улогу репликанта Роја Батија у „Блејд ранеру“ и цитира Батијеву последњу реплику: „Сви ти тренуци биће изгубљени у времену, као сузе на киши. Време је да се умре”, а потом закључује: „На сву срећу, иза Хауера је остало много оног што ћемо моћи да проживљавамо изнова и изнова гледајући његове филмове, иако је, нажалост, за њега дошло време да нас напусти”.
Прослављени немачки редитељ Вернер Херцог у интервјуу са Сандром Перовић рекао је да је свој нови филм „Породична романса“ снимио у Јапану „у дивљем, герилском филмском стилу“. Прича о отуђењу и празнини живота данашњице дешава се у Токију, где главни јунак води сервис за изнајмљивање родитеља, најбољег пријатеља, обожавалаца. „Сви филмови које радим морају да имају везе с људским стањем. Као редитељ, покушавам да разумем људско срце. Ако можете да продрете дубоко у човека, онда можете да будете редитељ“, изјавио је Херцог, а на констатацију да је невероватно плодан стваралац одговорио је: „Ја нисам уметник. Ја сам војник у филмској индустрији“.
У рубрици Као на филму објављен је текст „Summer of ‘69“ Вука Попадића, осврт на годину која је „понудила неколико догађаја, првенствено у англосаксонској култури, који су силином утицаја који су у последњих педесет година посредно или непосредно имали на филмску уметност, поп културу и животе свих становника планете, оставили неизбрисив траг“. Попадић пише о мјузиклу „Коса“, рок опери „Томи“, америчком председнику Никсону и Вијетнаму, слетању на Месец, Вудстоку и другим феноменима везаним за 1969. годину.
Поводом смрти истакнутог филмског ствараоца Гордана Михића у рубрици In memoriam о опусу изузетно плодног сценаристе, али и редитеља и професора пише др Александар С. Јанковић. „Сумирајући један читав креативни живот који је трајао преко шездесет година, долазимо да јасног закључка да је Гордан Михић најпродуктивнији, најпознатији и у том контексту најбољи српски филмски и ТВ сценариста… Опсег интересовања и деловања овог јуродивог уметника из југоисточне Херцеговине недвосмислено и недељиво је везан за Југославију и југословенски простор. Као нико и никад, Михић је био тумач свих делова друштва захваћеног у историјским вртлозима које није заслужило“, оцењује Јанковић.
Преводилац Зора Чавић Илић, која је три деценије у РТС-у преводила са енглеског језика игране филмове, документарце и серије, лепоту тог посла видела је у изазову да титл буде кратак и експлицитан, а да сачува чар текста. У разговору са Зорицом Димитријевић истакла је да је волела да ради опере, певајући док преводи, а мучио ју је кокни, нарочито када га је „скидала“ директно с траке, без дијалог листе. У интервјуу за Кинотеку говорила је и о сарадњи са Александром Сашом Петровићем, као и о својим књижевним преводима.
Нови наслов Vip Kinoteke је дигитално рестаурисани „Балкански шпијун“. У рубрици Критика из прошлости часопис преноси опсежан текст Милутина Чолића објављен у Политици 1984. године, с позитивним оценама за редитељски деби Душана Ковачевића и Божидара Николића и за маестралну глуму Бате Стојковића, Звонка Лепетића, као и Мире Бањац и Боре Тодоровића.
Септембарско издање доноси трећи део фељтона „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, на основу истоимене књиге и докторске дисертације Властимира Судара о једном од најзначајнијих српских редитеља.
Рубрика Са полица библиотеке даје приказ књиге „Филм о филму“ Боре Драшковића, који је пратио настајање играног филма и недовршене телевизијске серије „Сеобе“ и снимао документарац о том великом пројекту Александра Саше Петровића. Призоре и атмосферу са снимања „Сеоба“, разговоре с Петровићем о мноштву различитих тема, као и с глумцима и другим члановима екипе, личне утиске и опсервације Драшковић је преточио у књигу коју је 2010. године објавио новосадски Прометеј.
Драшковићево стваралаштво тема је есеја „Пространства и орахове љуске побуњеног човека“, који часопис преноси из књиге Срђана Вучинића „Портрети: 24 сличице у секунди (есеји о југословенском филму“, у издању Филмског центра Србије (2018). Боро Драшковић је јединствена личност у нашој култури, баштиник медитеранског духа посвећеног старогрчким идеалима границе, мере, склада и лепоте, истиче Вучинић, издвајајући филм „Живот је леп“ као најинтригантнији у његовом опусу, и у значењском и у формалном погледу.
Нови број Кинотеке објављује и трећи део сценарија „Мајстори, мајстори!“ писца и редитеља Горана Марковића.
У тексту „Семе историје Кирила Ценевског“ Маријана Терзин Стојчић анализира опус недавно преминулог аутора, једног од највећих македонских синеаста, чији је дебитантски филм „Црно семе“ (1971) освојио Златну арену у Пули за режију и био југословенски кандидат за Оскара.
Сарадници Кинотеке пишу и о другим недавно преминулим филмским уметницима. У рубрици Трагови на филму објављени су текстови о Силвији Мајлс и Питеру Фонди (аутор је Ђорђе Зеленовић), Артуру Браунеру и Валентини Кортезе (Петар Михајловић), Рипу Торну (Бојан Ковачевић), Франку Зефирелију (Бранислав Ердељановић), Симору Каселу и Џону Синглтону (Ненад Беквалац).
Уз велики број фотографија и илустрација, часопис објављује и месечни репертоар у својим салама у Узун Мирковој и Косовској улици.