У Музеју кинотеке у Косовској биће обележена стогодишњица рођења и 20 година од смрти Владимира Погачића, значајног редитеља који је био и директор Југословенске кинотеке у периоду 1954-1981, битно доприносећи њеној афирмацији у међународним оквирима.
Од 23. до 25. септембра на програму је избор из његовог редитељског опуса: „Прича о фабрици“ (1949), „Невјера“ (1953), „Аникина времена“ (1954), „Велики и мали“ (1956), „Суботом увече“ (1957)…
Владимир Погачић (1919-1999) један је од најистакнутијих филмских аутора социјалистичке Југославије током педесетих година, а потом дугогодишњи угледни директор Југословенске кинотеке у Београду.
Пре Другог светског рата студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Загребу, а после рата филм на Високој филмској школи у Београду.

Као филмски режисер дебитовао је 1948. „Причом о фабрици“, у продукцији Звезда филма из Новог Сада. Међу Погачићевим филмовима издвајају се први југословенски шпијунски филм „Последњи дан“ (1951), настао према сценарију Оскара Давича, „Аникина времена“ (1954), први југословенски филм дистрибуиран у Сједињеним Државама, темељен на новели Иве Андрића, „Велики и мали“ (1956), први југословенски целовечерњи играни филм награђен на неком међународном фестивалу (за режију у Карловим Варима), „Суботом увече“ (1957), репрезентативни филм савремене тематике оног доба, те „Сам“ (1959), за оно време неуобичајено психолошки оријентисан партизански филм. У продукцији Јадран филма снимио је филмове „Пукотина раја“ (1959) и „Човјек са фотографије“ (1963), којим је и закључио свој опус.
Од 1954. до 1981. био је директор Југословенске кинотеке и за то време је изразито унапредио њену делатност, обезбедивши јој велики међународни углед. У раздобљу између 1969. и 1971. те 1979. и 1981. био је потпредседник FIAF-а (Међународна организација филмских архива), а између 1972. и 1979. и председник; у раздобљу председниковања FIAF-ом био је и потпредседник Савета за филм, радио и телевизију (CICT) при UNESCO-у.
Такође је био и предавач на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (касније Факултет драмских уметности) у Београду, те главни уредник утицајног часописа Филм данас.