У Свечаној сали Југословенске кинотеке 26. маја представљена је књига о Велимиру Бати Живојиновићу „Валтер пре Валтера“ аутора Радослава Лалета Вујадиновића, у издању „Службеног гласника“.

 

Промоцију је водио управник Архива кинотеке Александар Саша Ердељановић, а у разговору су, поред аутора, учествовали директорка „Службеног гласника“ Јелена Триван, редитељ Страхиња Родић и филмски критичар Милан Влајчић. Многобројну публику на лик и дело великог српског глумца подсетили су и инсерти из одабраних Батиних филмова који се чувају у Кинотеци.

Ердељановић је на почетку прочитао писмо Батине супруге Јулијане Луле Живојиновић, која није могла да дође из здравствених разлога, те је на овај начин захвалила Батином пријатељу из младости Вујадиновићу на труду и креативности уложеним у књигу, као и недавно преминулом коаутору књиге Војиславу Марјановићу.

„Последњих неколико година водили смо бескрајне разговоре, евоцирали успомене, а Лале је све то бележио, чини ми се више срцем него пером. Сигурна сам да ће књига пронаћи пут до широке читалачке публике, укључујући и наше пријателеј из Кине са којима је већ успостављен контакт. Желим да проведете што више пријатних тренутака у читању, ведро и оптимистички онако какав је и Бата увек био“, поручила је Лула Живојиновић.

Јелена Триван је изјавила да „Службени гласник“ није имао никакву дилему да ли да објави књигу о Бати Живојиновићу који нас је задужио и појединачно и као културу.

„Ово није књига о филму. Ово је књига о легенди која надилази филм, о личности која је обележила једну епоху. Она није само путоказ кроз кинематографију СФРЈ и Србије него је и прича о једној држави које више нема, о једној великој култури које више нема и о једном глумцу који је надишао овај простор и Балкан, па чак и Европу, о једином српском глумцу чије је филмове видело на милијарде људи“, рекла је Јелена Триван.

Истичући књижевну вредност рукописа, оценила је да је ова књига озбиљан омаж једном свету, држави и човеку којих више нема, а притом изузетно занимљиво штиво, комбинација биографије, аутобиографије, анегдота и исказа пријатеља и чланова породице, која својом целином открива једно прошло време и разбија предрасуде о њему.

Страхиња Родић присетио се заједничких несташлука из дечачких дана на Црвеном крсту, рекавши да је Бата био као и сви други клинци из тог доба, само крупнији и јачи од свих, увек заштитинички настројен према својим пријатељима. Испричао је како му је Бата помагао и при упису у средњу глумачку школу у Нишу и Новом Саду, које су заједно похађали, а потом и на Позоришну академију у Београду. „Имао је увек петице, а ја тројке. Постао је сјајан глумац, а ја пришипетља од редитеља, али ме је вукао са собом“, казао је Родић.

Милан Влајчић је изјавио да је књигу „прочитао за само три вечери и са великим узбуђењем, јер говори о нашим животима, о једном поглављу наше новије културне историје, о земљи која је нестала и о једној глумачкој легенди, мада Бата није дао да га тако зову“.

„Тај човек и уметник огромне енергије за шест деценија стваралаштва направио је 272 филма, а ту је укључено и 15-ак серија, што значи да би Кинотека могла свакога дана у години да прикаже неки Батин фим или епизоду без иједне репризе“, приметио је Влајчић. Он је истакао да „нема у свету глумца са толико филмова и у тако великом жанровском распону“, те као пример навео познате филмове Повратак, Три, Скупљачи перја, Бреза, Др, Штефица Цвек у раљама живота и Валтер брани Сарајево.

Поводом огромне популарности Валтера која у Кини траје деценијама, Ердељановић је испричао да му је прошле године у Пекингу таксиста, када је чуо одакле је, запевао песму из тог филма и понудио му да га бесплатно вози до Кинеског зида.

Аутор књиге, иначе правник, Лале Вујадиновић, рекао је да је Бата као младић био јунак његовог детињства.

„Нас седам осам дечака из краја нисмо се одвајали њега. Био сам јако поносан када ме је повео на статирање за филм Суботом увече. Писао сам већ о Бати и његовој екипи Крсташа, посебно у причи „Глумци статисти“, која му се свидела. Тако ми је и дао сагласност за овај пројекат. Започео сам га са пријатељем Војом Марјановићем, који нажалост није дочекао промоцију“, рекао је Вујадиновић.

Затим је прочитао део из књиге и добио велики аплауз. „Част и задовољство што сам радио на овој књизи ремети туга што Бата није са нама. Пишући, желео сам да он буде први читалац“, изјавио је Вујадиновић.

Крај промоције обележила је непријатна ситуација. На уобичајени позив водитеља разговора да и публика постави питања, јавио се филмски критичар и теоретичар Божидар Зечевић са тврдњом да су у књизи објављени делови из његове студијске монографије коју је годинама припремао у договору са Батом Живојиновићем и његовом породицом, а која због материјалних разлога још није штампана.

„Једна слична књига се недавно појавила, реаговао сам и она је одлуком суда повучена. Овде су читави пасуси преписани, без навођења извора. Мораћу поново на суду да штитим своја ауторска права“, изјавио је Зечевић.

Вујадиновић је одговорио да би Зечевић требало да се обрати Батином сину Миљку Живојиновићу који је Воји Марјановићу и њему дозволио коришћење материјала.

Даљу тензију прекинуо је глумац Тома Курузовић који је прочитао свој текст у славу Бате Живојиновића.