Редитељ, сценариста и глумац Милан Јелић, аутор неких од најпопуларнијих филмских комедија из доба Југославије, преминуо је 28. фебруара у 79. години.
Најшира публика памтиће га по хитовима из осамдесетих година „Рад на одређено време“ и „Мој тата на одређено време“.
Милан Јелић је рођен 21. септембра 1944. године у Рековцу. Студирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и дипломирао на одсеку за драматургију.
Пажњу је скренуо већ дебитантским филмом „Бубашинтер“ (1971), који је успешно комбиновао комедију и драму кроз необичну причу Љубише Козомаре и Гордана Михића.
После низа кратких и телевизијских филмова и серија, за велики екран режирао је драму „Тигар“ (1978). Уследиле су комедије „Рад на одређено време“ (1980), „Мој тата на одређено време“ (1982) и „Развод на одређено време“ (1986), које су у том периоду биле најгледанији наслови у домаћим биоскопима, а затим често репризиране на телевизијама.
У његовом редитељском опусу су и „Недељни ручак“, „Матуранти“, „Шпијун на штиклама“, „Чудна ноћ“. Последњи филм – „Гњурац“ режирао је 1993. године.
Јелић је и аутор сценарија за драму и трилер „Још овај пут“ (1983), у режији Драгана Кресоје. За већину својих филмова био је и косценариста, а са Предрагом Перишићем написао је сценарио за хит комедију и романсу „Љубавни живот Будимира Трајковића“ (1977), у режији Дејана Караклајића.
Јелић је остварио и глумачку каријеру играјући епизодне улоге у двадесетак филмова и серија.
Осим у српској кинематографији Јелић је оставио траг и у театру. Његова прва драма – „Сећање на Албинонија“ изведена је у Академском позоришту у Београду. Првонаграђена драма на конкурсу листа Младост – „Јелисаветини љубавни јади“ постављена је на репертоар Атељеа 212 и одиграна више од стотину пута.
Они који су га познавали описивали су га као скромног по природи, човека који је био део јавне сцене, а годинама се склањао од јавности.
Јелић је добио бројна југословенска признања. Од међународних је издвајао награду за режију филма „Рад на одређено време“ на филмском фестивалу у Авелину, када је жиријем председавао чувени Ђузепе де Сантис.
Удружење филмских уметника Србије доделило му је 2021. године Награду за животно дело.