Филмски монтажер, редитељ, продуцент и филмолог, Михаило Илић Илке, преминуо је 4. априла у Београду у 84. години.
Рођен је 28. марта 1939. године у Бијелом Пољу, где је завршио гимназију, одакле се сели у Београд на студије електротехнике. По доласку у Београд постаје члан Кино клуба Београд у коме ће се упознати са основама филма и са многобројним, касније истакнутим фигурама српског и југословенског филма.
Радиће као асистент режије на неколико филмова, али монтажа је оно у чему ће оставити највећи траг. Од преко 40 наслова, у које спадају и краткометражни, дугометражни, као и телевизијски филмови, најпознатија остварења која ће Илић монтирати су „Делије“ (1968) и „Бурдуш“ (1970) у режији Миће Поповића, „Зазидани“ (1969) Кокана Ракоњца и „Мајстор и Маргарита“ (1972) Александра Саше Петровића. Играни филм „Природна граница“ (1970) у режији Михаила Илића, а по сценарију Миће Поповића, бива забрањен и завршава у бункеру.
Бавио се и експерименталним филмом, а у тој области је покренуо и своју продукцију у којој су многи млади редитељи добили прву прилику да реализују свој филм.
Поред практичног рада, Михаило Илић се бавио и филмском теоријом и на том пољу иза себе оставио монументалну студију широког замаха „Serbian Cutting“ (ФЦС, 2007), која се бави пре свега специфичном монтажом у српском филму, али и питањем ритма, језика и естетике филма.
На управо завршеном, јубиларном 70. Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма, одбор Мартовског фестивала је Михаилу Илићу доделио награду за животно дело.