Један од највећих кантаутора на овим просторима Ђорђе Балашевић преминуо је 19. фебруара у 68. години у Новом Саду од последица инфекције корона вирусом.
Популаран широм региона бивше Југославије, Балашевић ће остати упамћен као аутор неких од најлепших балада поп музике, попут “Јесен стиже, дуњо моја“, “Не волим јануар“, “Не ломите ми багрење“, “Д-мол“, “Прича о Васи Ладачком“… Био је познат и по маратонским концертима који су били комбинација његових стихова, сатиричних прича и музике.
Ђорђе Балашевић је оставио траг и у домаћој кинематографији и то не само као композитор за игране и телевизијске филмове, већ и као глумац и редитељ.
После неколико телевизијских улога, међу којима се истичу Лала у серији ”Војници” и Шаца у серији ”Поп Ћира и поп Спира”, дебитовао је на великом екрану 1984. године у комедији ”Војници” Стјепана Заниновића, играјући војника Стојшина – Лалу.
Свој ауторски филмски пројекат ”Као рани мраз” реализовао је 2010. године, као редитељ, сценариста и композитор те духовите и сетне приче о (не)оствареној љубави из доба Првог светског рата, а појавио се и пред камером у улози Атамана Данилова.
Пре овог филма, објавио је 2007. године књигу “Као рани мраз (Николина прича о Васи Ладачком)”, коју је писао као роман у форми филмског сценарија.
Балашевић је рођен 11. маја 1953. године у Новом Саду. Каријеру је започео 1977. године у групи Жетва, која се пославила песмом “У раздељак те љубим”. Наредне године је формирао Рани мраз. Са Биљом Крстић и Бором Ђорђевићем снимио је песму “Рачунајте на нас”, која је постала својеврсна химна генерације „из 50. и неке“.
Соло каријеру започео је 1982. године албумом “Пуб”, који је забележио велики успех. Исте године одржао је и први концерт у препуном Сава центру. Већ наредне објавио је плочу “Целовечерњи the kid”, која је потом била основа за истоимени ТВ филм, у режији Зорана Амара, у којем је игао Ђолета.
Огроман успех постигао је 1986. албумом „Бездан“. Следећи – “Panta rei” наишао је на лоше критике, али се искупио наредним “Три послератна друга”.
Балашевић је био оштар критичар режима Слободана Милошевића. Албум “Један од оних живота” издао је 1993., инспирисан трагичним годинама распада Југославије и ратова у региону. И на концертима у том периоду износио је критичке ставове на рачун власти.
Био је један од првих музичара из Србије који су наступали поново у региону.
Уследили су албуми “Напослетку”, “Деведесете”, “Дневник старог момка”, “Рани мраз”, са песмама које је требало да се нађу у филму “Јесен стиже, дуњо моја” (у режији Љубише Самарџића, који је заснован на балади “Прича о Васи Ладачком”).
Огромна популарност Балашевића огледала се на многобројним концертима. Први пут је распродао Сава центар још 1982. године, а 1986. је започео серију традиционалних новогодишњих концерата у тој дворани. Током 90-их, певао је и по десетак ноћи заредом.
У младости Балашевић је уписао, али није дипломирао географију. Ипак, поводом 50 година Новосадског универзитета уручена му је почасна диплома. Био је познат и као велики борац за мир и амбасадор добре воље високог комесаријата УН за избеглице.
Објавио је неколико књига. Последњу, под насловом “Књига које нема“ представио је 2018. на Сајму књига у Београду.