Дугометражни документарни филм “Залазак столећа” (“Тестамент” Л. З.) премијерно је приказан у Свечаној сали  Југословенске кинотеке у присуству аутора, прослављеног хрватског и југословенског редитеља Лордана Зафрановића. Ова специјална пројекција филма из 1993. године одржана је поводом Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату 21. априла, а публици су се обратили редитељ Лордан Зафрановић и директор Кинотеке Југослав Пантелић.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин истакао је окупљеним новинарима да је Зафрановић један од најбољих редитеља са ових простора и свакако најхрабрији човек и највећи антифашиста међу филмских уметницима, аутор који је због својих идеала био спреман да се сукоби са читавим естаблишментом своје земље, коју је због тога морао и да напусти, али је остао веран својим принципима.

“Залазак столећа” – филм о ужасима НДХ, моћи ће да се види на програму Радио телевизије Србије из два дела, 25. и 26. априла, рекао је Вулин и изразио наду да ће га и остале земље са простора бивше Југославије приказати и тако одати поштовање жртвама усташког злочина.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић изразио је задовољство што се у тој институцији културе, а на иницијативу министра Вулина и уз присуство аутора Лордана Зафрановића, приказује “један од најзначајнијих докумената који, кроз покретну слику, листају најмрачније странице историје наших народа и ових поднебља”.

Пантелић је нагласио да је “Лордан Зафрановић својим стваралаштвом несумњиво обележио комплетну југословенску кинематографију и можда као нико до сада задужио српску, бавећи се у својим филмовима темама национализма, ратних злочина и геноцида у Другом светском рату”.

Зафрановићев документарни филм “фокусиран је на један од најконтроверзнијих периода у хрватском друштву – време НДХ. Представља епски запис успона и пада усташког режима у Хрватској и нека је врста Зафрановићевог тестамента за крвави 20. век”, рекао је Пантелић.

Филм се састоји од архивских снимака из периода НДХ, периода суђења усташком министру у Павелићевој влади Андрији Артуковићу, комбиновано са Зафрановићевим филмским опусом и призорима из монтажне собе филма из 1991. године, као и каснијих снимака ратних страдања у бившој Југославији.
Директор Кинотеке захвалио је Зафрановићу “на овом и свим филмовима у којима је храбро сведочио и тада када су многи ћутали”.

“Желим вам да у овој као и другим биоскопским дворанама широм Европе и света, многобројна публика, ускоро поново буде у прилици да погледа ваше нове филмове”, рекао је Пантелић.

Лордан Зафрановић је изразио очекивање да ће публика у Србији добро примити овај филм, који је почео да ради још 1986, када је испоручен ратни злочинац Артуковић, али је 1991, када је избио рат, морао да напусти своју земљу, са филмом, јер је било немогуће завршити га у Хрватској.

После праве “одисеје” филм је завршио у Прагу, где је Зафрановић својевремено и студирао на чувеној академији ФАМУ. У Прагу је одржана премијера, а филм је добио награду Литерарног фонда, највећу награду за документарни филм те године. Након тога приказиван је по свету, у специјалним програмима фестивала у Москви, Венецији, Берлину, Лос Анђелесу, као и у Визентал центру, где га је гледало 2.000 људи.

Зафрановић је у разговору са новинарима свој филм описао као интимистички. “Ту нема текста који је написан, већ ја коментаришем сваки кадар, тако да иза свега стојим. То је потпуно посебан документарни филм, један “раскошни” преглед НДХ из сликописа, са посебним осећајима, посебно при крају, када се показује да је заправо тај сценарио из 1941. и онај из 1991. био готово исти, нажалост”, изјавио је Зафрановић.