Дигитално рестаурирана копија култног филма црног таласа Кад будем мртав и бео у режији Живојина Павловића премијерно је приказана 31. јануара у Свечаној сали Југословенске кинотеке, у оквиру пројекта Vip Кинотека.

 

У присуству чланова породице Павловић и многобројне публике неки од чланова екипе овог филма евоцирали су успомене на снимање из давне 1967. године, у продукцији Центар филма из Београда.

Директор Кинотеке Југослав Пантелић подсетио је да је “Кад будем мртав и бео” други класик српске кинематографије који је рестауриран у сарадњи са компанијом Vip mobile. Прошлог месеца представљен је “Ко то тамо пева” Слободана Шијана.

“Желим да ову пројекцију посветим свима онима који су радили на снимању овог бриљантног филма, а вечерас нису са нама. О непролазној вредности овог дела сведочи и то што ће овогодишњи Берлински фестивал приказати рестаурирану верзију у свом званичном програму Форум”, рекао је Пантелић.

Уз Драгана Николића у главној улози, играли су Неда Спасојевић, Ружица Сокић, Слободан Алигрудић…

Глумица Дара Чаленић присуствовала је пројекцији у инвалидским колицима. У њено име публици, која ју је поздравила великим аплаузом, обратио се њен супруг, филмски аутор и теоретичар Влада Петрић.

“Дирнути смо, а замало да не дођемо јер Дари није било добро. Срећом, ту смо. Пуно значи овај додир са вама, са публиком за коју је она живела као глумица док је играла”, рекао је он.

Професор Петрић је додао да је цео овај пројекат и доживљај доказ о персистенцији уметности, поготово филмске, која опстаје и обнавља се на технички начин. Нажалост, ми људи се не можемо обновити. Али оно што човек направи својом идејом и уметничким заносом, као Жика Павловић у овом и другим својим филмовима, то остаје заувек.

Генерални директор Vip-а Дејан Турк изразио је задовољство што та компанија учествује у пројекту очувања културне баштине. Сви причају о дигитализацији, али на овим догађајима у Кинотеци, прошлог месеца и вечерас, видимо да спајамо генерације. Тај емотивни моменат је оно што овом пројекту додаје шлаг на торту, рекао је Турк.

Владан Живковић је изјавио да је јако узбуђен што види своје старе пријатеље, оне који су остали живи и да се радује овом филму, али и целом пројекту.

Сада је дигитализована моја прва филмска улога, рекао је он и присетио се како су Драган Николић и он ангажовани док су играли представу “Кловнови” у Крсманцу. Неки наши пријатељи, заједно са једним нама непознатим човеком дошли су тек после представе, јер су промашили термин, а Гага је казао: ‘ајде да одиграмо за људе. И тако нас је видео тај човек, а то је био Жика Павловић и ми смо добили улоге у филму, испричао је Живковић.

Милан Јелић је истакао да једва чека да поново види филм, који му буди сећања на изузетног редитеља и човека Жику Павловића. После снимања “Кад будем мртав и бео” позвао ме је да играм и у “Буђењу пацова”. Он је један од наших најбољих редитеља и то ми је била велика школа и за следеће улоге и за моје касније редитељске подухвате, изјавио је Јелић.

Влада Јанковић Џет је са својим бендом свирао у филмској сцени аудиције на којој пева главни лик Џими Барка.

Кад је филм приказан били смо очајни што је Жика изабрао најгоре тонске моменте, али је то било у функцији филма. Касније сам схватио да је то филм за који треба да будем поносан и да сам се само појавио у кадру, а наша сцена траје седам-осам минута. И данас га често гледам то је стварно ремек дело наше баштине за сва времена, истакао је Јанковић.

Директор фотографије Милорад Јакшић Фанђо активно је учествовао и у процесу дигиталне рестаурације у Архиву кинотеке.

“Видећете један диван, изузетан филм. Нисмо га таквим прогласили ми који смо га радили, него јавност. Тај филм после целих 50 година још је јако актуелан и чак би, како рече сценариста Гордан Михић, могао да се сними и ових дана негде на периферији”, приметио је Јакшић.

Кинотеци и Vip-у дугујемо захвалност зато што је на новом дигиталном медију направљена копија која омогућава да се век тог филма продужи на неодређено време, сигурно много дуже него што траје целулоидна копија. Са пријетељима у Кинотеци био сам одушевљен током рада на рестаурацији, али сам се детаља са снимања сећао у не баш веселом расположењу зато што највећи део екипе више није са нама, рекао је он и подсетио да се на јесен навршава 20 година од смрти Жике Павловића.

Југослав Пантелић је тим поводом најавио изложбу посвећену Павловићу и велику ретроспективу његових филмова.