Свечана пројекција филма Горана Марковића „Тајванска канаста“ (1985), који је дигитално рестауриран у оквиру пројекта А1 Кинотека, одржана је 15. новембра у Југословенској кинотеци, у присуству дела филмске екипе, а због великог интересовања публике нова копија је истовремено приказана у сали „Макавејев“ и у још две мање сале здања у Узун Мирковој улици.

 

Ова драма са елементима хумора, према сценарију Горана Марковића и Милана Николића, снимљена је у продукцији „Центар филма“, с Борисом Комненићем у главној улози Саше Белопољанског, четрдесетогодишњег незапосленог и неснађеног архитекте, који вара супругу, заокупљен је израдом покретних скулптура – мрдалица и несвесно упада у мрежу малверзација грађевинске мафије.

Уз маестралног Комненића била је изузетна глумачка екипа: Неда Арнерић, Радко Полич, Гордана Гаџић, Богдан Диклић, Предраг Мики Манојловић, Петар Божовић, Бора Тодоровић, Семка Соколовић-Берток, Војислав Брајовић, Јосиф Татић.

Музику за „Тајванску канасту“ потписују Милан Младеновић и Зоран Симјановић, а у филму се појављују чланови састава Екатарина Велика, значајно доприносећи атмосфери Београда оног времена.

Уочи пројекције нове копије у Кинотеци је наступио EKV Tribute Band.

Публици су се затим обратили директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић и генерални директор компаније А1 Србија и А1 Словенија Дејан Турк.

Пантелић је изразио задовољство што је „Тајванска канаста“ већ 26. филм који је дигитално рестаурисан у оквиру пројекта А1 Кинотека.

„Копија је била у не баш репрезентативном стању и ово што је урађено у Оделењу за дигитализацију и дигиталну рестаурацију Југословенске кинотеке у Кошутњаку је од непроцењиве важности за будућност овог значајног уметничког дела“, истакао је Пантелић.

„Настављамо пројекат А1 Кинотека. Радујемо се, а сигуран сам да се и публика радује, сваком новом дигитално рестаурисаном класику српске кинематографије“, додао је Пантелић.

Дејан Турк је изјавио да је срећан што „имамо мало јачу премијеру“, након више од две године скромних премијера, због пандемије. „Ипак, и у том периоду смо редовно дигитализовали филмове. Радујем се да моја полица са овим филмовима постаје све већа и богатија“, рекао је Турк.

Подсетивши да „Тајванска канаста“ говори „о судбини Саше, човека који је завршио факултет, надао се бољој будућности, али некако није догурао тамо где је хтео“, Турк је приметио да „сви ми и данас знамо неког таквог Сашу“. „Овај филм говори и о духу времена осамдесетих. Гледајући ентеријере, намештај, канцеларије, станове, сећао сам се и своје младости. А како је А1 мобилна телефонија, занимљив ми је био детаљ из филма где људи чекају у реду испред телефонске говорнице“, додао је Турк.

Ово је већ четврти филм Горана Марковића који је дигитално рестаурисан у пројекту А1 Кинотека. Тим поводом Турк је славном редитељу уручио поклон – мрдалицу попут оних које у филму прави Саша Белопољански, а које је у стварности креирао Милија Нешић.

Горан Марковић је рекао да је већ био изгубио наду да ће овај филм опстати, јер је био у јако лошем стању, али да су га људи из пројекта А1 Кинотека спасли.

У разговору који је водио Бојан Слачала, Марковић се присетио рада на овој узнемирујуће актуелној причи која показује да живот често није игра у којој знамо правила, већ картарошка игра тајванска канаста у којој пристојан свет постаје жртва моћника, њихових лажи и манипулација.

„Када смо правили овај филм, ми смо се забављали. У то време су неки глумци „мучили“ своје колеге тако што су измишљали игре за које нису постојала правила, а они су тврдили да их знају. Била је то помало чудна забава. То смо узели као миље за главног јунака. Међутим, нисмо ни сањали да ће доћи времена у којима ће то постати општа појава, времена у којима ће власт са нама играти тајванску канасту, а ми ћемо сви да се правимо да знамо правила и да играмо по њиховим правилима“, изјавио је Марковић.

На питање шта је било с јунацима овог филма касније, Марковић је одговорио како је „изгледа законито да људи који имају неке идеале углавном одустају, лежу на руду, приклањају се власти, естаблишменту.

„Јако мало јунака као што је Саша по цену сопствене пропасти остају доследни својим идеалима. Ја сам овај филм посветио таквим људима“, истакао је Марковић.

Како је додао, „Тајванска канаста“ није филм о грађевинској мафији. „То је филм о феномену мафије уопште, а највише о политичкој мафији. Није о случају једног искоришћеног несретника, који је био архитекта. Ово је филм о томе како су нас искоришћавали, све нас“, изјавио је Марковић.

Публици су се кратко обратили и епизодни глумци Ратко Танкосић и Бранка Секуловић, директор фотографије Милош Спасојевић, сценограф Миљен Кљаковић Крека и директор филма Слободан Павићевић.

Након свечане пројекције филма наступили су DJ Miss Millie и Буч Кесиди.

Дигитално рестаурирана копија „Тајванске канасте“ биће приказана 22. новембра на две бесплатне пројекције – од 18 и од 20,30 сати.