На Дан Југословенске кинотеке 6. јуна традиционално је почео Фестивал нитратног филма, који се ове године одржава јубиларни, 25. пут.
Многобројној публици у сали „Макавејев“ добродошлицу је пожелео управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић, а фестивал је отворио селектор и уметнички директор Александар Саша Ердељановић, управник Архива кинотеке.
Посебно је поменуо колегу Божу Јовановића, који је с њим започео први фестивал и у међувремену отишао у пензију, те захвалио на труду свим колегама који су протеклих година сарађивали с њима, као и некадашњем директору Кинотеке Радославу Зеленовићу и садашњем директору Југославу Пантелићу.
„Трудио сам се да ове године фестивал буде свечарски, с филмовима свих могућих жанрова. Биће приказана 43 филма из 32 архива, кинотека и сродних институција. Имаћемо више од 30 гостију из 14 земаља“, најавио је Ердељановић и додао да се већ сутра, 7. јуна одржава занимљив пратећи програм – округли сто „110 година од балканских ратова – погледи на филмска снимања“.
Ердељановић је поздравио госте који су већ стигли, из Северне Македоније, Румуније, Словеније, Португалије, Бугарске, Турске, као и из Ниша и Суботице.
Што се тиче главног програма, „онима који прате стари и класични филм биће јасно какав је већ на основу имена редитеља“, рекао је Ердељановић и навео Макса Офилса, Михаила Калатозова, Ернеста Лубича, Марија Моничелија, Олдриха Липског, Вернера Хохбаума…
„Многи од њихових филмова ће имати београдску премијеру. Посебно нам је значајан програм из фонда Југословенске кинотеке, у којем ће бити приказано осам филмова за које поуздано знамо да су једине копије на свету, а које смо пронашли у последњих годину дана у нашем Архиву и идентификовали их, неке и уз помоћ колега из иностранства“, истакао је Ердељановић.
Нарочиту пажњу скренуо је на филм „Сахрана пуковника Војислава Павловића“ (1916), где се на истом филму појављују престолонаследник Александар Карађорђевић и његов највећи противник пуковник Драгутин Димитријевић Апис, само месец дана пре хапшења којем је уследио Солунски процес 1917. године.
Препоручио је и италијански филм одабран за затварање фестивала – „Ми живи“ (1942) Гофреда Алесандринија, снимљен према делу америчке књижевнице Ајн Ранд, избеглице из Совјетског савеза. Због поруке усмерене не само против бољшевизма већ против сваке диктатуре, филм је био забрањен у време Мусолинија. На основу сачуваног негатива 80-их година 20. века рестаурацију је реализовао амерички продуцент Данкан Скот, који ће бити и гост фестивала.
Ердељановић је на крају, најављујући програм отварања фестивала, испричао како је уз помоћ колега дошао до ексклузивних документарних снимака из „Музеја Џорџа Истмена“, оснивача компаније Кодак.
Материјал је настао 1928. године на презентацији новог Кодаковог система филма у боји за званице из америчког научног, културног и политичког живота. Гости на вртној забави у Рочестеру су снимани, а након неколико сати видели су себе на великом платну. Уз пионира филма и истакнутог проналазача Томаса Едисона, један од главних гостију био је велики научник српског порекла Михајло Пупин коме је ово за сада једино познато појављивање на филмској траци.
На отварању фестивала приказан је још један филм из „Музеја Џорџа Истмена“ – амерички психолошки хорор „Непознати“ (1927) Тода Браунинга, са славним Лоном Чејнијем и тада младом звездом Џоан Крафорд. Рестаурисана верзија овог класика је прошле године затворила Фестивал немог филма у Порденонеу.