Гостујућа изложба Градског музеја Сомбор и Историјског архива Сомбор „Тамо где мастило постаје светлост“ отворена је 31. марта у Југословенској кинотеци поводом 150 година од рођења Ернеста Бошњака (1876-1963), познатог сомборског штампара и једног од пионира војвођанског и југословенског филма.
Поздрављајући госте из Сомбора и посетиоце, в. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић истакао је да је Бошњак свој први филм снимио већ 1909. године, те представио његов рад и занимљив животни пут.
Бошњак се рано отиснуо у свет, изучио штампарски занат и вратио у Сомбор, где је основао штампарију и печаторезницу. Још 1906. године одлучио је да отвори биоскоп, након што је већ био отворио један у Мађарској. Филмове је набављао из Беча и приказивао их у згради позоришта, а ускоро подигао бараку за ту сврху и касније биоскоп „Арена“. Сам је био и кино-оператер.
Прву камеру купио је 1909. и те године снимио филм „У царству Терпсихоре“. У градском парку играло је 40 ученица, сомборских матуранткиња, рекао је Ердељановић и показао Бошњакову бележницу у којој је записао ко игра коју улогу, шта се дешава на којој ролни, што ту малу свеску чини важним историјским документом.
Ердељановић је представио цео опус Бошњака, који је снимао и документарне и игране филмове. Међу њима су „Откривање споменика Ференцу Ракоцију“ (1912) – један од првих филмова с покретном камером, јер је Бошњак направио постоље помоћу којег је могао да швенкује, затим један од његових најлепших радова, филм из луна-парка „Шими тобоган“ (1919), документарци о народним обичајима и народним играма у Бачкој, о соколским слетовима и верским процесијама.
Ангажујући стручњаке из више земаља, Бошњак је продуцирао и режирао играни филм „Лажи мене ради“ или „Како освојити мушкарца“ (1923), а глумце изабрао на конкурсу, на којем је победила Ирена Новак, која је убрзо постала његова друга супруга. Тај филм је приказиван и у Бечу.
Неке пројекте није довршио због финансијских проблема, а није добио ни дозволу за градњу великог филмског предузећа, јер су градске власти Сомбора у време Аустроугарске, али и касније у Краљевини Југославији, како је приметио Ердељановић, филм сматрале за другоразредну или вашарску атракцију.
Бошњак је и аутор нашег првог анимираног филма. Била је то реклама за продавнице срећака, скромна анимација, али врло ефектна, која се приказивала у његовом биоскопу 1925. године.
Касније се само повремено враћао филму. Радио је као штампар, издавач (листови „Бачки биоскоп“, „Филм, спорт и биоскоп“ и други) и печаторезац, али му је радња национализована после Другог светског рата и остао је без средстава за живот.
Обратио се за помоћ Југословенској кинотеци која му је 1954. године доделила Плакету, коју су добили и други пионири кинематогафије са ових простора. Кинотека је такође ургирала код надлежних, па је Бошњак 1961. године добио уметничку пензију.
„Скоро целокупна његова заоставштина данас се налази у Југословенској кинотеци. Нисмо апсолутно сигурни, али изгледа да је Бошњак још у нечему пионир, односно први наш човек који је снимао и изван наших крајева. Реч је о филму који је, према његовој изјави, он лично снимио 1911. године у Бечу током свадбе аустроугарског надвојводе Карла“, казао је Ердељановић.
Како је подсетио, у новије време кино-клуб у Сомбору је добио име Ернест Бошњак, 2013. је откривен његов споменик у природној величини, а 2018. је основан филмски фестивал у Сомбору који је главну награду назвао „Ернест“.
Директор Градског музеја Сомбор Давид Фирањ је истакао да је за њих велика част и задовољство што је изложба о Бошњаку представљена и у Београду, и то „у институцији која на највишем нивоу чува наше филмско наслеђе“.
„Изложба је премијерно отворена 17. фебруара у оквиру прославе Дана града Сомбора, а један од циљева био је да се заједно подсетимо на визионарски дух Ернеста Бошњака. Кроз документа, фотографије и експонате овом поставком пратимо тренутак у којем се технолошка иновација сусреће са уметничком визијом и када Сомбор постаје једно од раних средишта југословенске кинематографије“, рекао је Фирањ.
Директорка Историјског архива Сомбор Наташа Стојановић оценила је да, уз све претходно речено, посебну вредност ове изложбе представља сарадња између институција културе које су је заједно реализовале. Такође је изразила задовољство што је изложба сада доступна и широј јавности – у Кинотеци која чува историју филма и негује његову будућност.
Након отварања изложбе у доњем фоајеу Кинотеке, где ће моћи да се види у наредне две недеље, приказан је циклус Бошњакових филмова у сали „Макавејев“.
У мартовском броју часописа „Кинотека“ објављен је текст Божидара Марјановића о животу и раду Ернеста Бошњака.
