Легат Велимира Бате Живојиновића (1933–2016), уз две пратеће изложбе, свечано је отворен 28. фебруара у препуном здању Југословенске кинотеке, у оквиру обележавања 90 година од рођења легендарног глумца.

 

Многобројној публици обратили су се директор Кинотеке Југослав Пантелић, филмски критичар и теоретичар Божидар Зечевић и глумчев син Миљко Живојиновић.

„Лик Бате Живојиновића готово је постао симбол за читаву једну кинематографију, а његов дијапазон улога је импресиван не само у локалним, већ и у светским оквирима“, истакао је Пантелић, додајући да Живојиновић „спада у ред таквих величина нашег филма које превазилазе ниво изврсне глуме и прелазе у митологију“.

У надахнутом излагању Пантелић је оценио да се у партизанском филму, играјући хероје, Бата Живојиновић мање подређује улози, колико њу потчињава себи, а његови ликови постају својеврсни архетипови. Под‌једнако добро се сналазио у епским спектаклима, вестерн варијантама Жике Митровића и такозваном стриповском изразу у режији Шибе Крвавца. Његова појава је постала симбол и колико год се мењали заплети и околности, она надилази све појединачне улоге и обједињује их у једну велику улогу целокупног жанра.

С друге стране, у црноталасној линији свог стваралаштва и те како показује способност да се трансформише, да се подреди улози и специфичној естетици филма. У сарадњи са Жиком Павловићем, Сашом Петровићем, Антом Бабајом и другим редитељима југословенског модернизма, играо је карактере из различитих социјалних миљеа, показујући да може лако да мења и интензитет свог израза – од сведеног до експресивног.

У средњој и позној фази каријере показује способност да изнова редефинише свој статус и својој препознатљивој персони дода још једну нијансу – било као постмодерну реинтерпретацију сопственог филмског идентитета, као у филму „Лепа село лепо горе“, било у оквиру лакших садржаја у домену комедије и рада на телевизији, навео је Пантелић.

Напомињућу да „можда није ни потребно представљати некога кога сви толико добро знамо“, нагласио је да „то не значи да се таквих глумачких појава не треба изнова сећати, а кроз овакве догађаје користити прилику да се њихов лик и дело сагледа из неког можда не толико познатог угла или да се млађој публици приближи стваралаштво некога ко је обликовао оно што наш филм јесте“.

Божидар Зечевић, који је аутор монографије о Бати Живојиновићу, изјавио је да ова изложба представља „сећање на један златни глумачки век, вероватно најбогатији у нашој средини“, те додао да су ретки такви и у свету и да је Батиних шест деценија рада – половина укупног досадашњег трајања филма као медија.

„Бата Живојновић је играо главну улогу у југословенском и српском филму. И тамо где није био у главној улози сама његова појава у кадру доносила је плиму емоција, душевне везаности аудиторијума за његов лик и харизму“, рекао је Зечевић, истичући колико га је публика волела.

Живојиновић је много снимао, у монографији су наведене 333 улоге, а ако се рачуна и оно што је радио на телевизији било би то око 600 улога, рекао је Зечевић, додајући да Бата, као што је и обећао свом професору Јосипу Кулунџићу, никада није одбио улогу без обзира да ли га је звао велики редитељ или студент са академије.

Миљко Живојиновић се захвалио многобројним посетиоцима, међу којима су били и чланови Владе, министри Ивица Дачић и Бранко Ружић.

„Пресрећан сам што се окупило оволико пријатеља. Сигуран сам да нас Бата и Лула гледају одозго. Ми смо као породица пресрећни што је Бата ушао у овај пантеон српског филма. Французи имају у Паризу свој пантеон, а ми имамо Кинотеку која је трећа по важности у свету. Бата се овде придружио сазвежђу где се већ налазе легати других великана“, рекао је Миљко Живојиновић, помињући Павла Вуисића, Милену Дравић, Драгана Николића.

Поставка легата и две изложбе припремани су годину дана. „Захваљујући професионалцима из Кинотеке, на челу с Југославом Пантелићем и кустосом Ирином Кондић, која је била најважнији члан екипе, успели смо да направимо нешто чиме се поносимо“, истакао је Миљко Живојиновић.

Легат Бате Живојиновића налази се у оквиру сталне поставке Кинотеке у Узун Мирковој улици. Осим награда које красе нове витрине легата, своје место пронашли су и интересантни лични предмети славног глумца.

Улаз на сталну поставку Југословенске кинотеке биће слободан за публику у наредне две недеље.

Изложба „Приватно и радно“, део легата Бате Живојиновића, смештена је у галерији у приземљу Кинотеке, а обухвата принтове дигиталних фотографија које дочаравају радну атмосферу са снимања филомва, као и одабране сегменте из приватног живота.

Мултимедијална изложба „Филмска палета“ налази се у централном холу Кинотеке и кроз инсерте, текстове, фотографије и плакате илуструје неке од његових најзначајнијих улога – у филмовима „Др“ (1962), „Три“ (1965), „Непријатељ“ (1965), „Скупљачи перја“ (1967), „Бреза“ (1967), „Валтер брани Сарајево“ (1972), „Пас који је волео возове“ (1977), „Трен“ (1978).