Из штампе је изашао нови, 70. број часописа „Кинотека“ у којем се „поздрављамо с великим Жаном Ликом Годаром, који нас је протеклог месеца напустио, али чија ће ремек-дела публику изнова и изнова интригирати и позивати на нова гледања и ишчитавања“, како у уводној речи истиче главни уредник часописа и директор Кинотеке Југослав Пантелић.
У овом броју објављени су интервјуи с редитељима Слободаном Скерлићем и Хаџи-Александром Ђуровићем, као и текст о недавно преминулом глумцу Радку Поличу. Ту су и прилози о реакцијама на телевизијско приказивање филма „Квар“ давне 1981. године, о „кино-представама на папиру“ Милоша Томића, наставак фељтона на основу књиге Жике Богдановића, текстови о Међународном фестивалу етнолошког филма и Филмском фестивалу у Локарну…
У богато илустровном часопису, с ликом Годара на насловној страници, велика фотографија на почетку броја представља изложбу о опусу италијанског редитеља Пјера Паола Пазолинија, која је у току у фоајеу Кинотеке.
„Жан Лик Годар, редитељ и сценариста, перманентни револуционар“, наслов је текста Ане Марије Роси о аутору који је већ од свог првог дугометражног филма „До последњег даха“ (1960) учествовао у „великом поспремању” светског филма почетком шездесетих година прошлог века, као „најгласнији, најцењенији и најбезобразнији критичар тога времена“. На основу биографске књиге Берта Ребхандла о Годару, Ана Марија Роси пише о различитим периодима стваралаштва великог редитеља, који је снимио чак 131 филм, од чега 47 дугометражних играних и био канонски аутор новог таласа на кога су се угледали, али кога су и омаловажавали, интелектуална прзница која није престајала да подсећа на себе, неумрли мит…
И наредни текст посвећен је Годару, односно филму „Презир“ (1963) који је, како пише Славица Пешић, једно од његових ремек-дела и „један од највећих филмова икада снимљених о процесу стварања филмова, али и Годарова најтемељнија студија о људским односима“.
Октобарски програм Мој избор саставио је редитељ и сценариста Слободан Скерлић. Одабрао је филмове редитеља који су „правили искораке у преиспитивање филмског језика, редефинисали драмска правила и жанровске стеге“. Гледао их је пуно пута и гледаће их опет, а већину њих први пут је видео у Музеју кинотеке. У интервјуу за наш часопис присетио се атмосфере у биоскопу у Косовској улици, где се „окупљало племе филмских фанатика, али и других уметника“.
Чувени филм Мише Радивојевића „Квар“ (1978) изазвао је бурне реакције када је давне 1981. приказан на телевизији. Део јавности сматрао је да је неприкладан за гледање у породичном окружењу. Часопис преноси шта су о том феномену писали тадашњи критичари листа „Политика“ Милан Влајчић („Шака у око“) и Олга Божичковић („Квар и око њега“).
О животу и раду недавно преминулог словеначког и југословенског глумца Радка Полича пише Маријана Терзин Стојчић у тексту „Идеалиста државе мртвих“. Полич је био један од најцењенијих филмских глумаца бивше Југославије, а на врхунцу каријере и зрелих година освојио је и најширу публику улогом славољубивог капетана Дитриха у филму и серији „Балкан експрес“.
Часопис доноси и прилог „Филмске ујдурме Милоша Томића“. Редитељ и сценариста Томић у „записима тврдоглавог филмаџије“ представља своје „мале кино-представе на папиру“, у којима духовито бележи ноте о својим идејама за филмове који до сада нису или никад и неће бити снимљени.
Редитељ Хаџи-Александар Ђуровић у интервјуу за „Кинотеку“ говорио је о филму „Света Петка – Крст у пустињи“ (2022), који је за њега био велики ауторски и продукцијски изазов, о писању сценарија заједно с мајком Љиљаном Хабјановић Ђуровић на основу њеног романа „Петкана“, о избору главне глумице Милене Предић, снимању у јорданској пустињи… „Мој фокус је био управо најважнији део живота Свете Петке – 40 година проведених у пустињи и оно зашто је и како она заправо постала Светитељка… Све је рађено без компромиса и калкулација – посве искрено. Мислим да то публика осећа и да јој је због тога филм близак, да се у њему проналази“, изјавио је Ђуровић.
У овом броју часописа представљен је програм 31. Међународног фестивала етнолошког филма, коме је Југословенска кинотека била један од домаћина почетком октобра.
О историјату Филмског фестивала у Локарну и овогодишњем издању те међународне манифестације, која има статус фестивала А категорије, пише редитељ Срђан Кнежевић.
Фељтон на основу књиге „Пријатељи драги, не заборавите ни старе филмове“ Жике Богдановића доноси поглавље „Борис Карлов скида маску или Надгробна плоча Беле Лугошија“. Аутор анализира како су нас плашили филмско чудовиште и вампир, које су играли глумци Карлов, односно Лугоши, али да од њих више не може да зазире онај ко је видео масовне гробнице Холокауста у документарном филму „Ноћ и магла“ (1955) Алена Ренеа.
Сарадници „Кинотеке“ пишу и о недавно преминулим иностраним уметницима – о глумици Ирени Папас (Маша Сеничић), глумици Марши Хант (Бојан Ковачевић), редитељу Волфгангу Петерсену и глумици Ен Хеч (Бранислав Ердељановић), глумцу Хенрију Силви и редитељу Жисту Жакену (Ненад Беквалац).