Дан Југословенске кинотеке – 6. јун биће свечано обележен уручењем Златног печата, који је ове године додељен цењеном редитељу Бори Драшковићу, као и традиционалним отварањем Фестивала нитратног филма, који се одржава 28. пут.
За Дан кинотеке симболично је одабран датум прве филмске пројекције у Србији и на Балкану – 6. јуна 1896. у кафани „Златан крст” на Теразијама.
„Навршава се 130 година од тог догађаја, што овогодишњој прослави Кинотеке даје посебан значај“, истакао је на конференцији за новинаре 2. јуна помоћник директора за програмску делатност Јован Марковић.
Подсетивши да Кинотека своје највише признање Златни печат додељује за изузетан допринос филмској уметности, додао је да ће на свечаности 6. јуна у сали „Макавејев“ бити уручене и Плакете Југословенске кинотеке за успешну сарадњу појединаца и установа са српским филмским архивом. Истовремено, Кинотека обележава свој 77. рођендан, што је прилика да се рекапитулира година за нама и најаве планови за наредни период, казао је Марковић.
В. д. директора Кинотеке Александар Ердељановић истакао је да ће с великим задовољством уручити Златни печат Бори Драшковићу, филмском, позоришном и телевизијском редитељу, сценаристи, теоретичару и професору.
„Драшковић је ренесансна личност, великан југословенске и српске кинематографије. У својих пет дугометражних играних филмова остварио је врхунске резултате. Често је приказивао насиље и конфликтне ситуације, али увек с дубоком хуманистичком поруком и жељом да превлада љубав међу људима“, оценио је Ердељановић.
Затим је у својству уметничког директора и селектора Фестивала нитратног филма, најавио да ће Кинотека 130. годишњицу прве филмске пројекције у Београду обележити радно. Од 6. до 15. јуна приказаће 58 филмова, свих жанрова, из 23 националне кинематографије, уз долазак чак 40 гостију из 18 земаља, међу којима је неколико садашњих и бивших директора кинотека.
Близу 90 посто програма имаће овом приликом српску премијеру. То су филмови који су дуго били изгубљени, који су велики раритети, као и они за које су скоро урађене дигиталне рестаурације. Њихови редитељи су, почев од немог периода, Евгениј Бауер, Виктор Шестрем, Френк Борзејџи, затим Роберто Роселини, Луис Буњуел, Пјетро Ђерми, Кенџи Мизогучи…
Новинарима је представљен Каталог Нитрата 28, на чијој је насловној страни мотив са плаката старог америчког филма „Тајна Норе Моран“, један од првих пин-ап актова који се сматра и једним од најлепших из тридесетих година 20. века.
За отварање Фестивала одабрана су дела значајна и из филмских и из историјских разлога, рекао је Ердељановић.
„Убиство српске краљевске породице“ у режији Лисјена Нонгијеа и продукцији предузећа „Браћа Пате“ из 1903. године, први је страни филм који говори о Србији и српском народу. Приказиван је успешно широм Европе, али никада у Србији. Био је изгубљен више од целог века, а пронађен је пре неколико година у Шпанској кинотеци. Тај двоминутни филм припада жанру лажних актуелности. „Мајски преврат“, када су завереници убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу, узбуркао је Европу и власници „Патеа“ су на основу првих вести и гласина, после само два дана, снимили филм.
За почетке кинематогафије везан је и филм „Лимијер! Авантура почиње“ (2016) Тијерија Фремоа, једног од највећих стручњака за кинематографију, који је селектор фестивала у Кану и фестивала архивског филма у Лиону. Он је прикупио 108 реконструисаних филмова браће Лимијер, који сада изузетно изгледају и „покрио“ их класичном музиком и својим духовитим и промишљеним коментарима. Касније је снимио и други део „Лимијер, авантура се наставља“.
На затварању Нитрата биће приказан, такође премијерно у Београду, филм славног редитеља Луиса Буњуела „Река и смрт“ (1954), који је уз доста напора набављен из Мексика. Тема филма је крвна освета, а у глумачком ансамблу је тадашња мексичка звезда Колумба Домингез, која је 90-их година била гошћа Београда и добила Плакету Југословенске кинотеке.
Ердељановић је издвојио и традиционални програм „Други о нама – ми о себи”, с документарним и архивским филмовима везаним за градове и пределе Србије и бивше Југославије. Овога пута премијерно се приказује колор филм „Београд 1941“ немачког аматера Вернера Кроненберга који је снимио окупациону војску у разрушеном граду, али и један од првих домаћих филмова у колору „Кајаком и сплавом низ Дрину“ сниматеља Владете Лимића, у продукцији „Планинарског друштва Фрушка Гора” из Новог Сада. У селекцији су и аматерски путописни филмови из колекције Горана Бараћа, као и филмови које је пре Другог светског рата снимао пионир нишког филма Ђорђе Васиљевић.
Ердељановић је напоменуо да је на месту в. д. директора Кинотеке од средине септембра прошле године.
„Задовољан сам досадашњим активностима. У Архиву Кинотеке (који сада покрива помоћник директора Божидар Марјановић), изведени су инвестициони радови, из личних средстава, и то санација подземног ходника, дела крова и фасаде у објектима у Кошутњаку“.
Што се тиче пријема материјала, претходни период је био берићетан – добијени су депозит музичке продукције „Дискос“ из Александровца, више од 150 реклама и спотова на 16-mm филмској траци, затим изузетан депозит предузећа „Ломакс Си“, чувени филм „Страдање Јованке Орлеанке“ Карла Теодора Дрејера и то пронађен у тоалету једне болнице у Данској, као и целокупан фонд једне од најјачих диструбутерских кућа у Србији 90-их година 20. и прве деценије 21. века „Бандур филма“, пронађен у напуштеној фабрици у Лапову (где је доспео због проблема с рачунима за магацин у СПЕНС-у).
„Срећа је да су проналазачи били свесни да се ради о културном добру. За сада смо пренели 50 копија, а има их још стотинак. Најважније је да су очувани, јер су у својим кутијама“, рекао је Ердељановић.
Како је додао, према закону продуценти и дистрибутери морају да достављају копије филмова Кинотеци на чување, али то углавном није пракса. „Сада смо то мало заоштрили и неки дистрибутери су почели да нам достављају своје филмове“, казао је он.
Осим тога, Фототека Кинотеке је преузела део материјала нашег чувеног сценографа Владислава Лашића, добила је део колекције и личних предмета професора Марка Бапца, цео фонд Марије Савин која је снимала аматерске филмове, целокупну заоставштину Бојане Андрић.
Кинотека је наставила учешће у многим филмским пројектима. Практично нема филма или серије у којима се користе архивски материјали, а да у њима нема оних из Кинотеке. Најзначајнији такав пројекат у овом периоду је „Златни рез 42“ Лордана Зафрановића, с материјалима о логору Јасеновац.
Ердељановић је истакао и међународни пројекат Кинотеке – бугарски филм „Крадљивац бресака“ (1964), чија је нова копија настала у сарадњи с кинотекама Бугарске и Црне Горе, добивши специјални грант за најбољу дигиталну рестаурацију у оквиру европског пројекта „Сезона филмских класика“. Приказан је премијерно у Лиону, затим у Софији, а у Београду у јануару ове године.
Нарочито је значајна сарадња с компанијом А1 на плану дигиталне рестаурације домаћих филмова. У новембру 2025. премијерно је приказана нова копија филма „Чудо невиђено“ Живка Николића, уследили су „Немирни“ Кокана Ракоњца, „И Бог створи кафанску певачицу“ Јована Живановића, „Лептиров облак“ Здравка Рандића, а већ сутра и премијера рестаурисаног филма „О покојнику све најлепше“ Предрага Антонијевића.
Кинотека редовно учествује на филмском маратону у Будимпешти у организацји Мађарске кинотеке. Протеклих месеци учествовала је и на филмском кампусу на Палама, који организује Кинотека Републике Српске, као и на чувеном Фестивалу немог филма у Порденонеу (Италија).
У самом здању Кинотеке постављене су изложбе о краљици Марији Карађорђевић, потом о великану српског глумишта Слободану Цици Перовићу, а 29. јуна се отвара изложба посвећена Павлу Вуисићу. За децембар је у плану изложба о Стеви Жигону.
До краја године Кинотека ће преузети легат Бекима Фехмиуа. У просторијама старе Библиотеке Кинотеке (у Кнез Михаиловој улици) биће отворен легат редитеља Александра Саше Петровића, најавио је Ердељановић.
Поменуо је и активно учешће на конгресу Светске федерације филмских архива (FIAF) у Рабату, као и предстојеће учешће на Генералној скупштини Асоцијације европских филмских архива (ACE).
Публику Кинотеке до краја ове године очекују Фестивал италијанско-српског филма, фестивал „Док’н’ритам“, Боси фест, циклуси националних кинематографија Турске, Чешке, Словачке, Пољске, Алжира, ретроспектива редитеља Лукина Висконтија…
Ердељановић је изразио очекивање да ће за шест месеци прорадити и сала у Косовској улици, у згради хотела „Унион“, у којем је у току санација и адаптација.
