Публика 24. Фестивала нитратног филма, који је у току у Југословенској кинотеци, имаће 9. јуна ретку прилику да види дугометражни играни филм снимљен пре више од једног века – „Слепи мужеви“ (1919) у дебитантској режији касније истакнутог аутора Ериха фон Штрохајма.
Аустријанац фон Штрохајм у младости је емигрирао у Америку, где је каријеру на филму започео као глумац. Био је и помоћник и војни саветник славног Дејвида Грифита, а играо је ликове неотесаних пруских официра, због чега је постао познат као “човек кога волите да мрзите”, како пише Дејвид Перкинсон у књизи „Историја филма“ (2012).
Лик официра играо је и у филму „Слепи мужеви“, за који је сценарио писао на основу своје књиге „The Pinnacle“.
Прича почиње када Американка Маргарет прихвати благи флерт аустријског коњичког поручника Ериха фон Штајбена, након што је муж Роберт, познати хирург, занемарује током одмора у Кортини д’Ампецо у Алпима. Удварање постаје агресивније, а ствари се компликују када два мушкарца заједно крену на планинарење, повезани канапом ради безбеднијег пењања. Роберт случајно проналази Маргаретину поруку Ериху и долази до сукоба. Уследиће једна погибија и једно помирење.
У глумачкој екипи уз Штрохајма су били Сем де Грас, Т. Х. Гибсон-Говленд, Феј Холдернис, Руби Кендрик.
Према оцени Перкинсона, „Слепи мужеви“ су необично зрела, оштроумна и префињена комедија са прецизним осветљењем, костимима и декором, која пружа психолошки увид у мотиве и емоције ликова заробљених у љубавном троуглу.
„Штрохајмова опсесија симболичким натурализмом разоткрила је окрутност и ружноћу света који је исмевао, али директори студија сматрали су да је његово посвећивање пажње детаљима, беспотребно расипање буџета“, пише Перкинсон.