У фебруарском програму „Мој избор” редитељ и сценариста Душан Милић представља десет филмова најзначајнијих за његово сазревање и истиче да је за њега филм – покретна слика, а добар филм – универзалан језик. У интервјуу за часопис „Кинотека“ описује шта му значе велики учитељи Хичкок, Скорсезе, Кјубрик, колико му је важан биоскоп, односно Кинотека, а говори и о свом новом филму Мрак, који је крајем јануара освојио награду публике на фестивалу у Трсту, док ће домаћа премијера бити на предстојећем Фесту.
Чиме сте се руководили бирајући управо ових десет филмова? Шта им је заједничко осим, наравно, квалитета, који се подразумева?
– Када бих дубоко анализирао шта је заједничко овим филмовима, иако су толико различити, можда бих дошао до неких круцијалних психолошких сазнања о ономе што сачињава мој живот. Они су несумњиво обележили моје сазревање у сваком смислу. То је моја листа десет првих, који су поређани по значају. Ова листа се до броја 7 никада није мењала. Она преостала три су улазила на листу и излазила с ње, и сада су се усталила. За мене је филм – покретна слика. Мислим да би ови филмови и без дијалога били свима кристално јасни. Добар филм је универзалан језик. Видимо га, осетимо, разумемо.
Зашто сте се ограничили на америчку продукцију? Да ли је то концепт, одраз вашег укуса или је у питању нешто треће?
– Испало је тако да међу првих десет буду само амерички филмови. Можда је то цех одрастању на кинематографији те земље, али пре мислим да се овде то случајно поклопило. Можда је већ једанаести филм на овој листи с неког другог континента…
У којој су мери велики редитељи са ове листе утицали на ваш пут кроз свет седме уметности?
– Они су велики учитељи. То су људи који су сами себи крчили пут кроз филмску уметност и на крају су њихова сазнања олакшала посао генерацијама које долазе након њих, на пољу причања прича покретним сликама. Хичкок је филмска граматика у споју с невиђеном сензуалношћу. Скорсезе са својим барокним приступом у визуелној нарацији. Кјубрик у савршеној техничкој прецизности изведбе достиже магију. Вајлдер у лакоћи приповедања и специфичној емоцији коју има у сваком филму. Велс у решавању филмског простора дубински, с много актера у кадру, па асоцијативне, генијалне елипсе у нарацији. Стивенс са својим дугачким претапањима која антиципирају догађаје у будућности и савршенством стила. А све то заправо је проистекло из Чаплиновог шешира. Он ухвати и не пушта гледаоца у савршеном складу ритма и темпа којим сваки призор води у следећи. Спилберг је, према мом мишљењу, један од највећих филмских талената. Његова Ајкула била је први филм који сам гледао у биоскопу. И Шлесинџер, од којег сам заволео документаристички приступ у играном филму.
Приметна је жанровска и стилска разноврсност у вашем избору. Шта преферирате као гледалац?
– Мене пре свега мора да заинтересује тема којом се филм бави, а онда могу да се препустим било којем жанру или стилу. Ако филм на крају изазове емоцију код мене, то значи да је успео, да је добар. После тога можемо да анализирамо. Кад ја радим, често покушавам да пробам различите приступе у снимању. То ми се допада. Трудим се да сваки пут стекнем неко ново искуство које ће ми причинити задовољство на дугом путу, у том напорном послу прављења филма.
Одабрали сте филмове из дугог раздобља, од тридесетих до осамдесетих година ХХ века. У каквој је корелацији та баштина са савременом продукцијом?
– У огромној. Начин снимања се променио, филмови су постали атрактивнији, али суштина је причање приче покретном сликом. Као што сам већ раније рекао, из ових десет филмова произашло је небројено добрих нових филмова испричаних на најразличитије начине.
Како мотивисати данашњу публику да одвоји време, дође у Кинотеку и на великом екрану одгледа ових десет остварења?
– У данашње време, када сте преплављени филмским садржајима на интернету, телевизији и осталим медијима, то није лако. Ипак, одлазак у биоскоп и несметано уживање у слици на филмском платну представља посебан доживљај. Кинотека је за мене одувек била најзначајнији биоскоп који сам посећивао и који ме је формирао. Једини начин да се потпуно доживе ти филмови јесте биоскоп, односно Кинотека, као јединствено место где се могу видети сва величина и важност тих филмова.
На великом екрану ускоро ћемо, на отварању Главног такмичарског програма Феста, видети ваш нови филм Мрак, у медијима описиван као психолошка и емотивна драма. Шта се крије иза тако симболичног наслова?
– Мрак је врло директан наслов. То је прича о људима, Србима који живе у малој заједници на Косову, окружени тамом непробојне шуме из које вреба страх. Њихова борба је стварна, да се одрже и преживе, али и симболична, да прогледају кроз таму и схвате шта им се заправо дешава.
Мрак сте снимали још у пролеће 2019. године. Каква сећања носите из тог процеса и зашто тек сада излазите пред публику?
– Сећам се да је снимање било врло тешко. Потпуно сам био исцрпљен. Филм се и дуго монтирао. Пошто смо имали велику копродукцију морало је много да се путује између тих земаља у постпродукцији, а путовања су била компликована и зато се све одужило.
Ваш филм је управо добио награду публике на фестивалу у Трсту. Шта очекујете од домаће премијере на Фесту, на којем сте 2015. године награђени за режију Травелатора?
– Драго ми је што је публика у Трсту препознала емоцију коју смо уткали у Мрак. Сигуран сам да ће тако бити и у Београду, на Фесту, али и шире, током даљег фестивалског живота, и да ће филм успети да допре и до гледалаца који ову тему перципирају на неки други начин, тј. да ће успети да скрене пажњу на српска страдања која су се догодила на овим нашим просторима.
Мој избор: Душан Милић
Четвртак, 10. 2.
17.30 МОДЕРНА ВРЕМЕНА (САД, 1936)
Modern Times
Улоге: Чарли Чаплин (Charlie Chaplin), Полет Годар (Paulette Goddard)
Режија: Чарли Чаплин (Charlie Chaplin)
20.00 РАЗЈАРЕНИ БИК (САД, 1980)
Raging Bull
Улоге: Роберт де Ниро (Robert de Niro), Џо Пеши (Joe Pesci)
Режија: Мартин Скорсезе (Martin Scorsese)
Петак, 11. 2.
17.30 ГРАЂАНИН КЕЈН (САД, 1941)
Citizen Kane
Улоге: Орсон Велс (Orson Welles), Џозеф Котен (Јоseph Cotten)
Режија: Орсон Велс (Orson Welles)
20.00 ОДИСЕЈА У СВЕМИРУ 2001 (ВБ/САД, 1968)
2001: A Space Odyssey
Улоге: Кир Дјулеј (Keir Dullea), Гари Локвуд (Gary Lockwood)
Режија: Стенли Кјубрик (Stanley Kubrick)
Субота, 12. 2.
17.00 ОЗЛОГЛАШЕНА (САД, 1946)
Notorious
Улоге: Кери Грант (Cary Grant), Ингрид Бергман (Ingrid Bergman)
Режија: Алфред Хичкок (Alfred Hitchcock)
19.00 МЕСТО ПОД СУНЦЕМ (САД, 1951)
A Place in the Sun
Улоге: Монтгомери Клифт (Montgomery Clift), Елизабет Тејлор (Elizabeth Taylor)
Режија: Џорџ Стивенс (George Stevens)
21.00 ПСИХО (САД, 1960)
Psycho
Улоге: Ентони Перкинс (Anhony Perkins), Џенет Ли (Janet Leigh)
Режија: Алфред Хичкок (Alfred Hitchcock)
Недеља, 13. 2.
17.00 БУЛЕВАР СУМРАКА (САД, 1950)
Sunset Boulevard
Улоге: Вилијем Холден (William Holden), Глорија Свансон (Gloria Swanson)
Режија: Били Вајлдер (Billy Wilder)
19.00 ПОНОЋНИ КАУБОЈ (САД, 1969)
Midnight Cowboy
Улоге: Џон Војт (John Voight), Дастин Хофман (Dustin Hoffman)
Режија: Џон Шлесинџер (John Schlesinger)
21.00 АЈКУЛА (САД, 1975)
The Jaws
Улоге: Рој Шајдер (Roy Scheider), Ричард Драјфус (Richard Dreyfuss)
Режија: Стивен Спилберг (Steven Spielberg)