Књига „Идемо даље“, са три екранизована дела књижевника и сценаристе Слободана Стојановића представљена је 21. децембра у РТС клубу (у згради Радио Београда), у којем је истовремено отворена изложба плаката и фотографија из архива Југословенске кинотеке и Програмског архива РТС-а.
Експонати осликавају поетику Слободана Стојановића (1937-2000), аутора неких од антологијских остварења у продукцији ТВ Београд. У његовом богатом опусу су позоришне, телевизијске и радио драме, драматизације и адаптације, филмски сценарији, а најшира публика посебно га памти по филму и серији „Више од игре“ (1976. и 1977), у режији Здравка Шотре.
Изложба ће моћи да се види до 21. јануара.
Књига у издању РТС Издаваштва и Фондације „Слободан Стојановић“ обухвата новелу „Цокуле“, по којој је настала ТВ драма „Сироче“ (1978), кратак роман „Учитељ“, по којем је снимљен филм „Идемо даље“ (1982) и сценарио за филм „Држање за ваздух“ (1985), сва три у режији Здравка Шотре.
О Стојановићевом стваралаштву су, поред Шотре, говорили драматург и сценариста Предраг Перишић, књижевник Вуле Журић, историчар Предраг Ј. Марковић и пишчев син Милош Стојановић, који је са сестром Катарином основао фондацију са именом њиховог оца.
Према речима Шотре, „Слоба је био јединствена појава на овдашњој филмској и телевизијској сцени – његови радови не само да су имали изузетну популарност у земљи, него су приказивани и награђивани буквално широм света – од Париза до Москве, од Аргентине до Јапана, а он је остао је скроман. Осим тога, његове теме и стил, мада су прошле деценије, блиски су и данашњој публици.
„Ја сам ту највише ’ућарио’ и за то сам му захвалан. Када ми је дао сценарио за ’Више од игре’ знао сам да је то текст какав се добија једном у животу. Слоба ми је много значио у каријери, али је у првом реду био мој добри другар. Био је богоугодни човек и дивно је причао приче. Звао сам га златоусти“, изјавио је Шотра.
Вуле Журић је приметио како генерације рођене крајем 60-их и почетком 70-их година могу да у својој биографији, у рубрици образовање, напишу да су завршили Школски програм ТВ Београд, у време када је телевизија била средство које вам доноси културу.
„Јунаке са екрана које је створио Стојановић доживљавали смо присно, као чланове родбине. А тога не би било без његове књижевности. Говоримо о серијама и филмовима, али Стојановић је био велики писац и велики приповедач српског језика. Пронашао је међупростор између текста и читаоца и ту унео интимност и топлину. Тако зраче сва три текста из ове књиге“, оценио је Журић.
Предраг Перишић се присетио како је још 1961. године, као матурант, био импресиониран представом „Опасна вода“ младог писца Стојановића, како су се нешто касније упознали на пријемном испиту за ФДУ, а после и годинама заједно радили на телевизији.
До изненадне смрти почетком 2000. године Стојановић је био и професор на Катедри за драматургију, на којој га је Перишић наследио у јесен исте године.
„Обрадовао ме је позив са ФДУ, а растужило када сам схватио да сам у његовој канцеларији. У некој фиоци нашао сам наставак за серију „Више од игре“ и, наравно, прочитао га. Једном ми је рекао: Пишем да бих био срећан“, изјавио је Перишић. Како је додао, парафразирајући Достојевског, „Стојановић је умакао перо не у мастило него у своју душу“.
Предраг Марковић је истакао да је општи мотив у делу Стојановића – хуманизација и поетизација живота.
„Налазио је поетику и у најтежем времену, што није честа појава у нашој кинематографији. Рат и поратне године приказивао је на племенит начин, на начин који улива наду. Зато није чудно што је један од његових последњих подухвата био серијал ’Нешто лепо’ (с Драганом Николићем)“, рекао је Марковић.
Милош Стојановић је изјавио да је збирка „Идемо даље“ већ четврта књига коју реализује Фондација „Слободан Стојановић“ и да имају још доста пројеката. Захваљујући се Југословенској кинотеци за уступљене плакате и фотографије, најавио је да ће се у наредних месец дана у Клубу РТС одржавати и пројекције рестаурисаних верзија Стојановићевих телевизијских остварења.