Септембарски број „Кинотеке“, као и досадашња издања овог часописа, доноси текстове који тематски прате програме у салама Југословенске кинотеке, али и актуелне прилоге из света филма.
Фотографија Роберта Мичама на насловној страни најављује циклус Великани светског филма који је овога месеца посвећен том славном америчком глумцу. Мичам се прославио улогама антихероја и био једно од заштитних лица филм ноара, како наводи Катарина Николић у тексту под насловом “Роберт Мичам – Пут громова”. Био је звезда RKO студија, али и чести критичар холивудских студија, пише ауторка и цитира његове речи: “Никада нисам учинио ништа да се прославим или побољшам. Узео сам оно што сам добио и искористио најбоље што сам могао”.
Стална сарадница “Кинотеке” Сандра Перовић у овом броју објављује интервју са Дајаном Кругер, холивудском и европском звездом која је понела титулу најбоље глумице пролетос у Кану за улогу у филму Ниоткуда Фатиха Акина. Дајана Кругер открива како се повезала са главном јунакињом тог трилера о неонацизму и тероризму, али и шта јој је значила сарадња са Квентином Тарантином (Проклетници), како су на њу утицали Лик Бесон или Роми Шнајдер коју је обожавала као дете…
Програм Фокус: Ингмар Бергман прати текст “Мој живот у филму”, који је о великом шведском редитељу својевремено написао Динко Туцаковић, дугогодишњи управник Музеја кинотеке. “Имајући велику привилегију и срећу да га упознам и интервјуишем у Стокхолму 2003. године, видео сам у њему још увек оног истог дечака који помера свеће у позоришту сенки у Фани и Александеру. Овај пут биле су то дигиталне слике последњег дела Сарабанда, које је шокирало Скандинавце – смислом за хумор. Можда је хумор прави кључ у којем поново морамо одгледати филмове Ингмара Бергмана”, поручио је тада Туцаковић.
Редитељ и сценариста Владимир Перишић, поводом циклуса Мој избор, за “Кинотеку” објашњава да је бирао неке од филмова који су му били најзначајнији током 90-их, када је почео да се интересује за седму уметност и био редовни посетилац Музеја у Косовској. Наводећи да му је идеал филм као спој друштвене критике и иновативног филмског језика, попут остварења европских аутора 60-их и 70-их година 20. века, Перишић додаје да у савременој продукцији воли ауторе из такозваног Трећег света, а говори и о стању српске кинематографије у којој припадници његове генерације редитеља никако да сниме свој други филм.
О Рудолфу Валентину, којем је посвећена септембарска Нема среда, пише управник Архива кинотеке Александар Ердељановић, под насловом “Највећи латински љубавник на филму”. У тексту “Српски документарни филм”, уз програм Документарни четвртак, Божидар Марјановић даје преглед продукције у Краљевини Србији.
Димитрије Војнов анализира опус Борислава Михајловића Михиза у тексту “Script doctor у земљи врачева”, представљајући га као “личност која је обележила писану реч на српском језику као критичар, афирматор, саветник и гуру”.
“Кинотека” објављује и прилог Зорице Димитријевић о филму Пурише Ђорђевића Јутро, поводом 50 година од његове премијере у Венецији, где је Љубиша Самарџић освојио награду за најбољег глумца Куп Волпи.
У рубрици Критика из прошлости пренета је критика Јутра из пера Владана Слијепчевића “Одмичу прапорци и фанфаре”, штампана у “Борби” 1967. године.
Нови фељтон “Ноар и неоноар” ауторке Ксеније Зеленовић проблематизује велеградске теме пратећи генезу жанра.
О историјату кинеског филма пишу Ванг Хунгхуа и Миља Стијовић, најављујући велику гостујућу изложбу “112 година кинеског филма” која ће бити отворена у Кинотеци 25. септембра. Ту је и текст из Хемеротеке Југословенске кинотеке “Кинематографија у Кини: импресије и сусрети” који је 1957. године у “Борби” објавио Владимир Погачић.
Рубрика Трагови на филму доноси омаж недавно преминулој великој француској глумици Жани Моро из пера директора Кинотеке Југослава Пантелића. Следи “Сећање на краља комедије Џерија Луиса”, аутора Радише Цветковића, као и текстови о глумцима Елзи Мартинели, Алексеју Баталову, редитељу Џону Авилдсену, српском каскадеру Драгомиру Станојевићу, познатом као Бата Камени…
О редитељу Џорџу А. Ромеру пише Ненад Беквалац у рубрици Шок коридор представља.
Са полица Библотеке кинотеке часопис овога пута препоручује књигу Марка Бапца “Кино клуб Београд – Успомене”.
“Југословенски социјализам на филму” тема је текста Исидоре Илић и Бошка Пространа, уочи истоименог предавања и филмског циклуса на програму Кинотеке.
Од актуелних дешавања “Кинотека” доноси извештај Ксеније Зеленовић са Сарајево филм фестивала.
На више од стотину страница, уз мноштво фотографија, објављени су детаљни програми пројекција у салама у Узун Мирковој и у Косовској улици.