Стални програм Југословенке кинотеке Сећање на… приказаће од 1. до 16. октобра у сали у Косовској улици велики избор филмова славног америчког глумца, редитеља и продуцента Роберта Редфорда, који је преминуо пре само две недеље, у 90. години.
У прва два дана октобра пројекције ће бити у 17.30 и у 20 сати, а затим сваког дана у поподневном термину (17.30). На програму је чак 17 филмова у којима је играо овај вољени и цењени глумац, као и његов редитељски деби – породична драма „Обични људи“ (1980), за коју је освојио Оскара за најбољу режију.
Редфорд је рођен 1936. у Калифорнији. Похађао је Америчку академију драмских уметности у Њујорку, а глумачку каријеру започео на Бродвеју и у телевизијским серијама.
На великом екрану широку популарност му је донела улога Кида у филму „Буч Кесиди и Санденс Кид“ (1969) Џорџа Роја Хила, где му је партнер био Пол Њумен. Исти трио реализовао је затим велики хит „Жаока“ (1973).
Та два филма поново ће моћи да се виде у Кинотеци, али с обзиром да програм тече хронолошки, ретроспектива почиње његовим раним филмом „Све о Дејзи Кловер“ (1965) Роберта Малигана. У тој драми и романси играо је емотивног партнера насловне јунакиње, у тумачењу Натали Вуд.
У овај избор укључени су и познати филмови „Девојка коју сам волео“ (1973) Сиднија Полака, с партнерком Барбром Стрејсенд, „Велики Гетсби“ (1974) Џека Клејтона, с Миом Фароу, трилер „Три кондорова дана (1975) Сиднија Полака, с Феј Данавеј, политичка драма „Сви председникови људи“ (1976) Алана Пакуле, са Дастином Хофманом…
Циклус ће 16. октобра заокружити изузетна епска и романтична драма према истинитој причи „Моја Африка“ (1985), поново у режији Сиднија Полака, с Мерил Стрип и Редфордом у главним улогама.
Шармом и талентом испред камере Редфорд је деценијама освајао женска срца, а озбиљним темама и ангажованим приступом као редитељ задобио је поштовање публике и критике. Вишеструко је награђиван, 2002. године добио је почасног Оскара и 2017. почасног Златног лава у Венецији.
Дубок траг у америчкој кинематографији оставио је и оснивањем Санденс института и фестивала, чиме је значајно подстакао независну продукцију у својој земљи, али и много шире.
