Југословенска кинотека је специјалном филмском пројекцијом и предавањем управника Архива кинотеке Александра Ердељановића о значајним личностима српске историје и културе 28. децембра у Музеју кинотеке обележила 110 година српске кинематографије.

 

Поздрављајући публику управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић напоменуо је да се 110 година првог српског играног филма („Живот и дело бесмртног вожда Карађорђа“), снимљеног 1911. године, као и већег броја документараца у продукцији Светозара Боторића, обележава на дан када су први пут у свету приказане покретне слике браће Лимијер, 28. децембра 1895. у Паризу.

Тим поводом приређени су предавање и пројекција филмског материјала који је монтиран специјално за ову прилику.

Александар Ердељановић је одабрао 110 личности из области политике, економије, културе, значајних за Србију и српски народ у периоду од 1904. до 1945. године, о којима постоје филмски записи.

„Заступљени су не само Срби него и странци који су били значајни за наш народ, углавном у позитивном, али неки и у негативном смислу. Обухватио сам српски етнички простор у првој половини 20. века, што је иначе моје поље истраживања“, изјавио је Ердељановић.

Својеврсна филмска историјска читанка обухватила је личности различитих профила – од краљевских породица, преко државника и политичара, војсковођа и официра, до привредника, црквених великодостојника, научника, књижевника, сликара, спортиста, глумаца, редитеља. Низ започиње снимцима црногорског краља Николе Петровића и српског краља Петра I Карађорђевића, а завршава се са чувеним сниматељем и редитељем Михајлом Ал. Поповићем.

Ердељановић је пратио инсерте из документарних филмова биографским подацима, као и објашњавањем контекста у којем су поменуте личности живеле и радиле.

Публика је на великом платну могла да види Николу Пашића, Љубу Давидовића, војводу Живојина Мишића, Милана Недића, Јосипа Броза, Дражу Михаиловића, Кочу Поповића, Слободана Јовановића, Арчибалда Рајса, пилота Тадију Сондермајера, индустријалца Ђорђа Вајферта, певача народних песама Мијата Мијатовића, Бранислава Нушића, Јована Дучића, Исидору Секулић, Добрицу Милутиновића, Жанку Стокић…

„Овај колаж представља субјективан избор, а условљен је и доступношћу филмског материјала. Неки снимци су загубљени, надамо се не заувек“, рекао је Ердељановић, подсетивши како је након дуге потраге 2003. године пронађен први српски играни филм „Карађорђе“.

Након предавања приказани су „Карађорђе“ и други филмови првог српског продуцента Светозара Боторића – шест документарних и играни филм „Улрих Цељски и Владислав Хуњади“, такође из 1911. године.

Овом приликом у Музеју кинотеке су по први пут изложена два печата предузећа Светозара Боторића – печат његовог биоскопа, који је основао у Београду још 1908. године и печат са знаком француске филмске куће „Pathé“, чији је био овлашћени дистрибутер. Печати су недавно откупљени од приватног колекционара, а ускоро ће бити изложени у сталној поставци „Наш музеј филма“ у Узун Мирковој улици.