Дан Југословенске кинотеке – 6. јун биће обележен традиционалном доделом Златних печата истакнутим филмским уметницима, као и свечаним отварањем 24. Фестивала нитратног филма.

 

Највише признање Југословенске кинотеке за изузетан допринос развоју филмске уметности ове године добили су филмска, телевизијска и позоришна глумица Вера Чукић и директор фотографије Предраг Пега Поповић.

Златни печати биће уручени на свечаности 6. јуна у сали „Макавејев“ у Узун Мирковој улици, док ће наредних дана у Музеју кинотеке (у Косовској улици) бити приређене ретроспективе филмова двоје лауреата.

Дива српске и југословенске кинематографије Вера Чукић остварила је око 80 улога у играним и телевизијским филмовима, ТВ драмама и серијама. На великом екрану дебитовала је као веома млада у ратној драми „Кроз грање небо“ (1958) Столета Јанковића. Глуму је студирала на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данас ФДУ) у класи професора Мате Милошевића.

Једна од наших најлепших глумица пред камером је оживела низ врло различитих карактера. О томе сведочи избор филмова за ретроспективу, која обухвата десет остварења. Међу њима су неке од њених најзначајнијих улога – у трилеру „Нож“ (1967) Живорада Митровића, комедији „Имам две маме и две тате“ (1968) Креше Голика, драми и романси „И Бог створи кафанску певачицу“ (1972) Јована Живановића, социјалној драми „Дневник увреда 1993“ (1994) Здравка Шотре…

Вера Чукић је добитница награде за животно дело „Павле Вуисић“ коју јој је Удружење филмских глумаца Србије доделило 2013. године.

Значајан траг оставила је и у театру – у авангардно доба Атељеа 212 и потом као дугогодишња првакиња Народног позоришта у Београду.

Познати директор фотографије Предраг Пега Поповић филмом је почео да се бави у раној младости у Кино клубу Београд. Камеру је студирао на чувеној академији ФАМУ у Прагу, заједно с групом касније славних редитеља, припадника такозване чешке школе.

Поповић је био први дипломирани филмски сниматељ у некадашњој Југославији. Један је од оснивача Катедре за камеру на Факултету драмских уметности у Београду, а био је и декан ФДУ.

У свом стваралачком опусу бележи више од 60 играних, документарних и телевизијских филмова и серија. Успешно је сарађивао с низом значајних редитеља.

За ретроспективу је одабрано девет филмова – од „Нед‌јеље“ (1969) Лордана Зафрановића, преко „W.R. Мистерије организма“ (1971) Душана Макавејева, „Усијања“ (1979) Боре Драшковића, „Октоберфеста“ (1987) Драгана Кресоје, до „Кордона“ (2003) Горана Марковића, који је Поповићу донео награду Златна мимоза за најбољу фотографију на фестивалу у Херцег Новом.

Фестивал нитратног филма ове године се одржава 24. пут нудећи, као и увек, атрактивну селекцију остварења из прве половине 20. века. Програм се реализује у сарадњи с низом иностраних филмских архива и кинотека.

Дан Југословенске кинотеке обележава се на годишњицу прве филмске пројекције у Београду, и на Балкану – 6. јуна 1896. године.