Нови двоброј часописа „Кинотека“, за децембар и јануар, доноси на повећаном броју страна низ интересантних текстова из прошлости и садашњости седме уметности – о Бернарду Бертолучију, Грети Гарбо, Жаку Ривету, о Ружици Сокић и Милени Дравић, о снимањима у ослободилачким ратовима Србије.
Ту су и интервјуи са Срђаном Карановићем, са аргентинским редитељем Паблом Трапером и аутором листе Мој избор Лазаром Шећеровићем, приказ мемоара Карла Малдена, нови фељтон Црни филм…
Рубрика Великани светског филма посвећена је једном од највећих мајстора режије, недавно преминулом Бернарду Бертолучију. Уз дозу шокантног у нарацији, његов опус карактерише посебна ликовност, на коју у овом издању часописа подсећа избор фотографија из архива Кинотеке, а ту је и текст „Последња романтична порнографска бајка“ који је својевремено написао Динко Туцаковић поводом две деценије од скидања забране са Бертолучијевог филма „Последњи танго у Паризу“.
У ексклузивном интервјуу са славним аргентинским синеастом Паблом Трапером, који је водила Сандра Перовић, главне теме су његов најпознатиј филм „Клан“ (El Clan, 2015) и ново остварење „Тишина“ (Le quietud, 2018) у којем се поново бави породичним тајнама из доба диктаторског режима у Аргентини седамдесетих година прошлог века. На питање зашто воли да се враћа у прошлост, Траперо је одговорио: „Зато што мислим да је прошлост од нас направила то што јесмо, ми смо последице те прошлости. Наше одлуке засноване су на ономе што смо научили из прошлости“.
„Кинотека“ бележи постхумно издање књиге Борислава Станојевића, дугогодишњег шефа Библиотеке Кинотеке, „Атомски дечак“, с поднасловом „Роман од прича“.
У рубрици Нема среда објављен је текст некадашњег шефа каталога Архива Кинотеке Миодрага Цакића о диви немог филма Грети Гарбо „Рађање једне легенде“.
За Документарни четвртак Александар Саша Ердељановић даје преглед „Филмских снимања у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918“, чему је посвећена и репрезентативна изложба у новом здању Кинотеке.
О промоцији монографије „Милена Дравић или кључ снова“, ауторке Аните Панић, пише Маријана Трезин Стојчић у тексту „Лепа слика с рамом“.
У новом фељтону Црни филм Ненад Беквалац се бави успоном Афроамериканаца као главних јунака у америчкој кинематогафији.
Уз програм Мој избор Лазар Шећеровић у интервјуу са Сандром Перовић говори о свом еклектичном филмском укусу, али и о првим годинама Феста, о чувеним глумцима и редитељима које је имао прилике да упозна и угости у својој кући – Дому Јеврема Грујића.
Поводом дигиталне рестаурације филма „Мирис пољског цвећа“ Срђана Карановића, у оквиру пројекта Vip Кинотека, рубрика Критика из прошлости преноси надахнути текст Богдана Тирнанића, објављен у магазину НИН 1978. године под насловом „Бекство Тома Сојера“.
Следи интервју са Срђаном Карановић о том филму и о претходно дигитално рестаурираном „Петријином венцу“. Славни редитељ се у разговору са Зорицом Димитријевић присећа почетка каријере, који су обележили документарци са натуршчицима, као и првог контакта с филмом на чаробном месту – у Музеју Кинотеке у Косовској улици.
Из пера Жике Богдановића долази још једно Сећање са постскриптумом у тексту „Наташа на свом првом балу или секс и здравље“.
„Кинотека“ представља и нови критички глас Кристине Ђуковић у приказу филма „Хладни рат“ Павела Павликовског, добитника Оскара за претходни филм „Ида“ (Ida, 2013).
Рубрика Са полица библиотеке приказује мемоаре великог америчког глумца српског порекла Карла Малдена чија књига „Како сам успео“ открива причу о оствареном америчком сну.
Књигом „Жак Ривет: текстови и разговори“ Факултет за медије и комуникације покреће едицију посвећену политици аутора и питањима филмске модерне. „Кинотека“ из предговора за то издање преноси текст Владимира Перишића који истиче да Ривет и као критичар и као филмски стваралац инкарнира дух Новог таласа можда прецизније од било ког другог редитеља.
Уз програм филмског маратона посвећеног мјузиклу Игор Станојевић пише о једној од легенди тог жанра, глумцу Џону Траволти у тексту под насловом „Дорис Деј и Елвис Присли улазе у кафану“.
Маријан Давид Вајда анализира учешће јеврејских продуцената и редитеља у изградњи Холивуда у тексту „Амерички сан“, који започиње цитирајући тезу Џил Робинсон: „Амерички сан био је проналазак јеврејских имиграната“.
Главни јунаци рубрике Шок коридор представља овога пута су вукодлаци. Ненад Беквалац пише да филмови о чудовиштима често комбинују исконске теме секс и смрт, да их вампири савршено уклапају у обланду фантазије, али да се вукодлаци скоро увек везују само за смрт и да су томе допринели филмови који их приказују углавном као негативце.
Рубрика Из легата посвећена је стваралаштву и личности једне од најомиљенијих српских глумица Ружице Сокић о којој, поводом пет година од смрти, пише Маријана Терзин Стојчић под насловом „На глумачкој стражи“.
У редовним рубрикама Трагови на филму и Сећање на… објављени су текстови о недавно преминулим филмским уметницима. Међу њима су глумац Ролф Хопе, сценариста Виијам Голдман, директор фотографије Витолд Собоћињски, глумац Карло Ђуфре, глумица Милена Дапчевић, композитори Франсис Ле и Стелвио Чипријани и редитељ Николас Роуг.
