Ретроспектива славног редитеља и сценаристе Мајкла Ћимина, који је преминуо 2. јула ове године, биће одржана од 9. до 15. септембра у новој згради Кинотеке и приказаће свих седам његових дугометражних играних филмова, сваки на по две пројекције.
Публика у Свечаној сали моћи ће поново да на великом екрану види култног „Ловца на јелене“, контроверзна „Врата раја“ и друге филмове које је овај аутор снимио у периоду од 1974. до 1996. године.
Слављен и оспораван, Ћимино је био један од симбола Новог Холивуда и америчког филма седамдесетих година 20. века. Њујорчанин, потомак италијанских досељеника, рођен, према различитим верзијама, 1939. или 1943. године, студирао је графику и лепе уметности, драму и глуму, а филмску каријеру је започео снимајући рекламе и кратке документарце.
Шансу да дебитује као редитељ и сценариста 1974. дао му је Клинт Иствуд позивајући га да уради филм „Калибар 20 за специјалисту“. Публика је добро прихватила тај акциони трилер, а Иствудов глумачки партнер Џеф Бриџис номинован је за Оскара за споредну улогу.
Већ са другим филмом „Ловац на јелене“ 1978. Ћимино је постигао огроман успех, који на жалост никада није поновио, али који му је заувек обезбедио место у историји кинематографије. Потресна сага из доба рата у Вијетнаму наишла је и на политчке критике, али је освојила срца гледалаца широм света, као и пет Оскара, међу којима за најбољи филм, режију и споредну мушку улогу – за Кристофера Вокена. У изузетном глумачком ансамблу били су и Роберт де Ниро, Мерил Стрип, Џон Севиџ и Џон Казале.
Само две године касније са филмом „Врата раја“ доживео је највећи неуспех. У драми о имигрантима из источне Европе чије напоре да заснују фарме у Вајомингу крајем 19. века крваво спречавају плаћеници богатих земљопоседника играли су Крис Кристоферсон, Кристофер Вокен и Изабел Ипер. Ћимино је вишеструко пробио буџет снимивши чак 220 сати материјала и посвађао се са продуцентима које је довео до банкрота. И поред скраћивања биоскопске верзије, филм је остао предуг и није наишао на разумевање код већине тадашњих гледалаца и критичара.
Међутим, приказивање рестаурисане копије 2012. на фестивалу у Венецији бацило је ново светло на „Врата раја“, Ћимино је доживео овације, а малобројни који су тај филм од почетка сматрали епохалним, сатисфакцију.
Следећи филм „Година змаја“, Ћимино је снимио тек 1985. године. У причи из Кинеске четврти у жанру акције и крими драме главну улогу играо је Мики Рурк.
У истом жанру, али у миљеу италијанске мафије био је „Сицилијанац“ (1987) у којем је насловну улогу тумачио Кристофер Ламбер, а запажену ролу имао је Теренс Стемп.
Ћимино је 1990. за савремену крими драму и трилер „Часови очаја“ поново ангажовао Микија Рурка, уз Ентонија Хопкинса и Мими Роџерс.
Последњи дугометражни филм снимио је 1996. – крими драму „Ловац на сунце“, са Вудијем Харелсоном и Џоном Седом.
У Ћиминовом редитељском опусу је и сегмент у омнибусу реализованом 2007. поводом 60 година Канског фестивала „To Each His Own Cinema“, што је врло симболичан наслов за аутора који је, без обзира на успоне и падове, доследно и бескомпромисно увек радио “his own cinema”.
