Дан Југословенске кинотеке свечано је обележен 6. јуна уручивањем награда Златни печат, које су ове године добили драмска уметница Вера Чукић и директор фотографије Предраг Пега Поповић, као и отварањем 24. Фестивала нитратног филма.

 

Добродошлицу на прославу 73. рођендана Југословенске кинотеке многобројним гостима у сали „Макавејев“ пожелео је директор Југослав Пантелић, изражавајући уверење да се „у Кинотеци данас ради истим оним интензитетом и са истом оном вољом као давне 1949. године када је све почело“.

„И даље се боримо за сваку ролну филма, не знајући шта нас чека када се отвори кутија. Сваки други дан управник Архива Александар Ердељановић позове и каже: Стигло је нешто. Понекад се обрадујемо због тога што нађемо у кутији, понекад нам буде жао што то није чувано како треба, али у сваком случају – Кинотека и даље готово на дневном нивоу богати свој Архив“, изјавио је Пантелић.

Како је истакао, „оно што прати то богаћење јесте и брига о ономе што имамо и ономе што постаје наше ново благо, помоћу дигитализације и дигиталне рестаурације“.

„Југословенска кинотека пуном паром ради на заштити српског, југословенског и светског филма. То најбоље показује присуство рестаурисаног српског филма не само у дворанама Кинотеке и у српским биоскопима, те на ТВ каналима, већ и на међународним филмским смотрама и ретроспективама широм света“, рекао је Пантелић, наводећи да ће и на Фестивалу нитратног филма, уз велики број остварења која стижу из светских архива, бити приказана рестаурација урађена у Југословенској кинотеци – „Свети песак“ Мирослава Антића.

Пантелић је најавио да за неколико дана у оквиру пројекта А1 Кинотека пред публику стиже и нова дигитална рестаурација још једног филма нашег великана Горана Паскаљевића „Чувар плаже у зимском периоду“.

Такође је најавио да ће Југословенска кинотека у наредним недељама обрадовати публику новим пројектом, а то је летњи биоскоп под ведрим небом.

Подсетивши да је Златни печат највише признање Југословенске кинотеке за изузетан допринос филмској уметности, Пантелић је изјавио да је за њега привилегија да уручи та признања уметницима који су уткали свој таленат у српски, југословенски, европски и светски филм.

„Вера Чукић је, од када је као врло млада дебитовала у филму „Кроз грање небо“ Столета Јанковића, кроз сарадњу са Жиком Митровићем и Јованом Јовановићем или Крешом Голиком и другим ауторима, постала и до данас остала једна од најомиљенијих српских и југословенских глумица“, рекао је Пантелић.

Поздрављена бурним аплаузом Вера Чукић је захвалила „колективу Југословенске кинотеке за прелепо изненађење“.

„Захваљујем се за ову дивну награду, јер она у мени буди многа сећања и сентиментално ме јако потреса. Неке од својих најбољих улога играла сам по текстовима које је написао мој Гордан. Хвала вам што сте ме после десет година неиграња подсетили на срећне дане“, рекла је Вера Чукић, чији је покојни супруг Гордан Михић био један од најбољих и најплоднијих сценариста српске и југословенске кинематографије.

Добитник Златног печата Предраг Пега Поповић, како је истакао Пантелић, један је од наших најзначајнијих филмских стваралаца, некадашњи студент чувене прашке академије ФАМУ, први школовани директор фотографије у нашој средини, потом декан ФДУ, а пре свега уметник који уткао свој богати таленат у југословенски филм.

„Веома ми је драго што добијам награду Кинотеке, јер  је за мене Музеј кинотеке у Косовској био права школа, поред аматерског бављења филмом“, рекао је Поповић, додавши да су му најзначајнији били програми понедељком увече када су приказивани филмови који су били или делимично забрањени или нису могли да дођу у нормалну дистрибуцију.

„На тим пројекцијама били су присутни изузетни критичари оног времена, филмски радници, кино аматери, ликовни уметници, елита која је волела филм. Дискусије после тих филмова за мене су биле нова школа. Касније сам мало вратио дуг Кинотеци, јер сам учествовао 1996. године у припреми изложбе Кинотеке поводом првог века филма у САНУ. То је био први улазак филма у САНУ“, изјавио је Поповић.

Помињући свој педагошки рад, подсетио је да је Владета Лукић, који му је био професор још на курсу у Кино клубу Београд, организовао Катедру камере на тадашњој Академији за позориште, филм, радио и телевизију, на наговор редитеља Радоша Новаковића, 1970. године.

„После две године, завршивши академију у Прагу и на инсистирање професора Лукића, дошао сам и формирао програм за трећу годину, а следеће године је Никола Мајдак направио програм за четврту годину. Тако да могу себе сматрати, поред Лукића и Мајдака, творцем Катедре камере на ФДУ. Ми смо сва своја практична знања која смо стицали снимајући филмове преносили студентима, тако да је овај Златни печат делом награда и њима двојици“, рекао је Поповић, поздрављен дугим аплаузом.

На свечаности су приказани инсерти из филмова Вере Чукић и Пеге Поповића, а њихове ретроспективе биће одржане у Музеју кинотеке од 7. до 17. јуна.

Фестивал нитратног филма, који се одржава 24. пут, а трајаће до 16. јуна, отворио је уметнички директор и селектор Александар Саша Ердељановић, управник Архива кинотеке.

„Ми смо међу три најзначајнија светска фестивала архивског филма у свету. Прва је неприкосновена Болоња. Други је Порденоне, али тамо се приказују само неми филмови, а на нашем фестивалу се приказују сви значајни филмови од 1895. године, од самих почетака филма, па све до 60-их, 70-их година 20. века“, изјавио је Ердељановић.

„Ове године после два, условно речено, ковид фестивала, започињемо једно нормално издање. У 29 термина видећемо 48 филмова из 31 националног архива и кинотека“, рекао је Ердељановић и најавио долазак више од 20 гостију.

Поздрављајући колеге и пријатеље који су већ стигли – из Кинотеке Северне Македоније, Архива Републке Словеније, Мађарске филмске лабораторије и Бугарске кинотеке, истакао је да је Фестивал „прилика да заједно погледамо неке изузетно квалитетне филмове, да се дружимо и попричамо о будућности филмских архива и кинематографије, а пре свега о дигиталној рестаурацији“.

Као основу програма Нитрата 24 навео је да се „приказују филмови који су дуго били изгубљени и тек су пронађени, филмови који су накнадно постали ремек дела и филмови који су били забрањени“.

„Фестивал почињемо и завршавамо великим спектаклима из 1926. године – „Последњи дани Помпеје“ и „Михаил Строгов“, рекао је Ердељановић, те детаљно представио програм у којем су заступљени готово сви жанрови, осим научне фантастике, вестерна и анимације.