Четврта Смотра хрватског филма отворена је 13. децембра у Југословенској кинотеци, а након церемоније у сали „Макавејев“ приказан је награђивани филм ,,Мурина“’ (2021) у режији Антонете Аламат Кусијановић.
Смотру је отворила представница амбасаде Хрватске у Србији Гордана Враницки Краљ, изразивши задовољство обимним и квалитетним програмом, а посебно селекцијом „Фокус на жене ауторице у хрватском филму“.
Управник Музеја кинотеке Марјан Вујовић захвалио је хрватској амбасади, Заједници Хрвата у Београду „Тин Ујевић“, селекторки Ивани Кроњи и свима који су сарађивали на реализацији програма који ће до 19. децембра приказати дугометражне и кратке игране, анимиране и документарне филмове нове хрватске продукције.
Председник Заједнице Хрвата Београда „Тин Ујевић“, редитељ Стипе Ерцеговић осврнуо се на рад удружења, које је током 15 година од оснивања приредило око 60 културних програма, међу којима и ретроспективе познатих редитеља Винка Брешана, Лордана Зафрановића и Рајка Грлића.
„У сопственој продукцији покренули смо серијал документарно-играних филмова о знаменитим Хрватима Београда и Србије“, истакао је Ерцеговић, подсетивши на филмове о свештенику и књижевнику из 19. века Илији Округићу и о споменицима хрватских вајара на тлу Србије. Како је додао, ускоро ће бити завршен и филм о београдским годинама песника Антуна Густава Матоша.
Филмска теоретичарка и критичарка др Ивана Кроња најавила је да специјални програм „Фокус на жене ауторице у хрватском филму“ обухвата, поред „Мурине“, и филмове Барбаре Векарић „Алекси“, Хане Јушић „Не гледај ми у пјат“ и Соње Тарокић „Зборница“, као и ранија краткометражна остварења тих ауторки.
„Током друге деценије 21. века на филмској сцени Хрватске издвојила се читава генерација жена-ауторки, рођених крајем ‘80-их, које самостално и храбро приступају идеји ауторског играног филма, постижући значајне резултате“, рекла је Ивана Кроња. Према њеној оцени, циљ им је „смела и модерна филмска поетика и, у културолошком смислу, самоизражавање младих жена које, путем драмске анализе у филмском медију, сведоче о контрадикцијама савременог живота, локално и глобално“.
„Оне се дотичу теме људских права и прикривеног насиља, те музике, забаве, моде, задовољства и игре као места слободе, оне говоре о процепу између традиције и културе индивидуализма, конформизма и независности, и коначно о могућим последицама храброг трагања за смислом сопствене (женске) егзистенције“, рекла је Ивана Кроња.
Смотра се од 14. децембра наставља у малој сали Кинотеке. На програму су и играни филм „Рибање и рибарско приговарање“ Милана Тренца, документарац „Дугосвирајући рок“ Бернардина Модрића и други, селекција „Савремена хрватска анимација“, као и избор класика Загребачке школе цртаног филма.