Комеморација поводом смрти једног од пионира анимираног филма у бившој Југославији Боривоја Довниковића Борда одржана је 18. фебруара у Музеју кинотеке.
Бордо је био не само аутор анимираних филмова, један од оснивача Загребачке школе цртаног филма, већ и плодни стрип цртач, карикатуриста, илустратор, графички дизајнер. Преминуо је 8. фебруара у Загребу у 92. години.
О његовом животу и раду на скупу у Београду говорили су филмски критичар и теоретичар, председник удружења АСИФА Србије Божидар Зечевић, ауторка анимираних филмова Снежана Трстењак и управник Архива кинотеке Александар Ердељановић, истичући да је Бордо био уметник велике маште, али и велике марљивости, а као особа неко ко је око себе ширио ведрину и дух заједништва, без обзира на тешка искуства из 90-их година 20. века.
У Београду је био радо виђен гост. Југословенска кинотека му је 2004. године доделила Плакету за укупан допринос филмској уметности.
Довниковић је рођен у Осијеку 1930. године. Као дечак у време НДХ, будући српског порекла, пребегао је са оцем у Србију. После рата у Загребу је уписао Академију ликовних уметности. Први стрип објавио је још 1945, а анимацијом је почео професионално да се бави 1950. године.
У „Загреб филму“ почео је да ради 1961. године. Један је од коаутора телевизијске анимиране серије „Професор Балтазар“, веома популарне 60-их и 70-их година прошлог века.
Памте се и његови филмови „Луткица“, „Знатижеља“, „Крек“, „Љубитељи цвијећа“, „Путник другог разреда“, „Узбудљива љубавна прича“, „Школа ходања“ и други, за које је освојио шездесетак награда широм света. Добитник је и више награда за животно дело.
Његова „Знатижеља“ је на Фестивалу у Ансију 2000. године уврштена међу 84 најбоља анимирана филма у историји, а многи фестивали су му приређивали ретроспективе.
Своја искуства унео је у књигу „Школа цртаног филма“ која је преведена на више језика, а 1985. постала је уџбеник на чувеној филмској академији у Прагу ФАМУ.
Бордо је био је један од најцењенијих аниматора са ових простора у свету, активан и у Међународној асоцијацији анимираног филма АСИФА, у којој је од 1994. до 2000. био генерални секретар.
Деценијама је истовремено радио и на стрипу, илустрацији и графичком дизајну. Карикатуром се бавио до самог краја, објављујући у „Керемпуху”, „Јежу”, „Идентитету”, „Новостима”, „Просвјети” и „Хрватској љевици”.
