Kњига Борислава Станојевића „Атомски дечак“, с поднасловом „Роман у причама“, представљена је 20. децембра у Музеју Кинотеке у присуству многобројних колега и пријатеља некадашњег управника Библиотеке Југословенске кинотеке, који је преминуо пре три године.
О необичној књизи, али и о личности аутора, његовој страсти према стрип јунацима и филмовима са супер херојима, чијег се кодекса придржавао и у свом животу, говорили су Милан Влајчић, Зоран Пеневски, Драган Јовићевић, Драшко Рогановић и Душан Цицвара, водитељ промоције, а делове из књиге читала је глумица Јелица Kовачевић.
Станојевић је познат као аутор цењеног и популарног суперхеројског графичког романа „Kапетан Нитрат“, с јединственом темом из филмске архивистике, док је „Атомски дечак“ дуго чекао у рукопису. Издавач књиге је Драгана Милић, његова животна сапутница и колегиница из Библиотеке Кинотеке.
Милан Влајчић је признао да га је нова књига „збунила, јер је искочила из онога што је хоризонт очекивања“.
„То није само књига о одрастању. Она је потпуно ван серије и сва је у двострукој визури у односу на јунака, који нема лично име, само је дечак. Постоји реалистички ток приче, са члановима породице у позадини, али од првог тренутка када то дете прохода оно има жељу да уђе у нешто што је фантазија“, изјавио је Влајчић.
Према његовим речима, то је пројекција зрелог човека о детињству, како га види сада, али он и као дечак већ има релацију са светом стрипа, хероја, битака, планетарних бродова. Цео роман је у тој двострукој перспективи. Дечак пролази кроз различите фазе и конфабулације, човек посматра своје детињство иронично и у фантастичном кључу, а на крају се њих двојица срећу.
За Зорана Пеневског веома је битан почетак књиге где се говори о жељи дечака да рони, дакле не да плива на површини него да остане у дубинама „што показује лични пут не само дечака него и Борислава Станојевића“.
Пеневски је цитирао делове поговора који је написао за „Атомског дечака“. Он је скренуо пажњу и на изузетне поетске слике, као што су термин архитектура мора или одушевљавање атомима, тим најситнијим честицама које представљају „крај бескраја“.
Драган Јовићевић је оценио да овај роман, о којем је пуно разговарао са аутором у време његовог настанка, нуди невероватно жанровско мноштво, те функционише на више нивоа, као дечји роман и као породични, акциони и роман фантастике, херојски, антихеројски…
Јовићевић се присетио изузетног филмског програма који је Станојевић креирао у Музеју Кинотеке 2006. године под насловом „Херој, антихерој, суперхерој“, истичући да је „Бора гајио велику љубав према херојима и идеји херојства“ и да је, далеко од пуке забаве, озбиљно анализирао те филмове са становишта Шекспира, Хегела, Kјеркегора.
Kњига „Атомски дечак“ и сама заслужује филмско виђење, изјавио је Јовићевић, а посебно је похвалио фотографије из породичног албума, у избору Драгане Милић, које у књизи прате измишљене приче дајући им додатну димензију.
Душан Цицвара је подсетио на својеврсни „универзитет“ који је у Библиотеци Кинотеке водио Станојевић кроз разговоре с младим људима заинтересованим за филм, стрип и музику.
Драшко Рогановић се представио као „једно од Борине деце“, поменувши и уредника књиге „Атомски дечак“ Владимира Ћука.
„Прошли смо кроз његову школу. Имали смо 15-16 година и били одушевљени када смо вдиели одраслог човека који је и даље као дечак који чита, и то озбиљно чита, суперхеројске стрипове, пише их и уписује себе у суперхеројске стрипове“, рекао је Рогановић, који сматра да су и „Kапетан Нитрат“ и „Атомски дечак“ полуаутобиографска дела.