Ретроспектива рестаурисаних филмова Ингмара Бергмана, у оквиру обележавања стогодишњице рођења славног шведског редитеља, продуцента и сценаристе, свечано је отворена 16. октобра у Југословенској кинотеци, а многобројној публици обратили су се амбасадор Шведске у Београду Јан Лундин, професорка филмских студија Марет Коскинен и управник Музеја Кинотеке Марјан Вујовић.

 

„Бергман је у својим филмовима рушио табуе и приказивао душу човека, у најогољенијем издању, онако како је он то видео“, изјавио је амбасадор Лундин, нагласивши да му је изузетна част да отвори манифестацију која је део највећег међународног јубилеја једног филмског аутора у 2018. години.

Како је додао, стогодишњица рођења Бергмана обележава се у скоро свим земљама у којима Шведска има дипломатско представништво. „Бергман је несумњиво био међу најпознатијим Швеђанима у свету, а и у својој земљи. Био је великан. Говорећи о великанима, Србија је ових дана изгубила велику Милену Дравић, изванредну глумицу и великог човека. Када нас такви људи напусте, на нама је да то њихово место на сцени великана сачувамо и обележавамо“, рекао је он.

Амбасадор Лундин је напоменуо да организација оваквих догађаја „није нужност него је жеља и обавеза, јер то даје шансу да Бергмана представимо и новим генерацијама љубитеља филма“.

„Бергман је кроз око камере видео и бележио односе између мушкараца и жена, детета и мајке, сестара и браће, између пријатеља. А шта су ти односи ако не оно што можемо препознати у свима нама“, закључио је Лундин.

Марјан Вујовић је истакао у своје и у име Југословенске кинотеке част и задовољство због наставка изузетно успешне сарадње са амбасадом Краљевине Шведске, подсетивши да су у Кинотеци претходних година континуирано представљани и нова и старија остварења шведске кинематографије.

„Многе Бергманове филмове који су сада на програму све до понедељка 22. октобра, вероватно сте већ видели, али не са ових рестаурисаних копија. Колеге из Шведског института урадиле су изузетан посао и Бергманови филмови поново изгледају као у време њихових премијера“, рекао је Вујовић.

Како је додао, програм не обухвата само пројекције, већ и округле столове. За 17. октобар најављена је панел дискусија „Ингмар Бергман – данас – глобална и локална перспектива”, уз учешће Марет Коскинен која слови за једног од највећих познавалаца Бергмановог дела, а модератор ће бити глумица и редитељка Јелена Мила.

Марет Коскинен је истакла да је мало оних који нису гледали Бергманове филмове, али да чак и они знају за његово име и за бар неке наслове, међу којима је свакако иконични „Седми печат“ (1957).

Како је подсетила, тај филм се одвија у време Црне смрти и говори о путовањима средњевековног витеза и партији шаха коју игра са персонификацијом Смрти.

Бергманов опроштајни филм „Сарабанд“ (2003), којим је отворен програм у Кинотеци, такође се бави крајем живота, рекла је Марет Коскинен, додајући да је то музичко-математичко организовано ремек-дело Бергман режирао у својој 85. години.

„Сарабанд“ је 2003. први пут емитован као ТВ филм. Сценарио је наставак Бергманових „Призора из брачног живота“ (1973) и враћа се ликовима Јохана и Мариане, поново у тумачењу Лив Улман и Ерланда Јозефсона, приказујући њихов сусрет три деценије након развода. Према речима Марет Коскинен, у овом филму је „снажно присуство прошлости и страха од будућности, јер шта је будућност за старог човека него смрт, тако да „Сарабанд“ говори о страху од смрти, али на одређени начин и о нади у поновно рођење“.

Наредних вечери у Кинотеци биће приказани и „Персона“, „Дивље јагоде“ и други познати Бергманови филмови, као и документарац „Острво Бергман“ Мари Ниреред.

Поводом сто година од рођења Ингмара Бергмана, аутора који је и у Србији уважен и поштован, амбасада Шведске је припремила богат програм. Поред пројекција у Југословенској кинотеци, до 3. новембра одржаваће се и програм позоришних представа, јавних читања Бергманових драма, креативних радионица, округлих столова и предавања о значају и утицају овог аутора.

Организатори фестивала посвећеног најзначајнијем шведском аутору су: Амбасада Шведске, Шведски институт, Југословенска кинотека, КЦ Град, Ехо Анимато и M.A.M.M.A Production.