Легат Милене Дравић и Драгана Николића, који је саставни део Југословенске кинотеке, добио је званичну копију недостајуће Златне арене коју је дива српског и југословенског глумишта освојила за главну женску улогу у филму „Прекобројна“ Бранка Бауера 1962. године.

 

Директорка Јавне установе Пула филм фестивал Гордана Рестовић предала је реплику својевремено украдене Златне арене директору Кинотеке Југославу Пантелићу 12. јуна, а примопредаји је присуствовао амбасадор Хрватске у Београду Гордан Бакота.

Пантелић је изразио задовољство што се испуњава једна од последњих жеља прослављене глумице и то захваљујући Пулском фестивалу, који је пре тачно 60 година први пут угостио младу почетницу.

„Нова глумица Милена Дравић била је тада гошћа Пуле с филмом „Врата остају отворена“ Франтишека Чапа. То је био њен деби, а само три године касније освојила је Златну арену заблиставши у „Прекобројној“. Од те сарадње с Бауером наставила је звездану каријеру, која је обојила кинематографију и то не само у овој земљи и у регији већ и много шире“, истакао је Пантелић.

Амбасадор Бакота је изјавио да је за њега ово велика част и важан догађај.

„Заиста је лепо видети овако квалитетну сарадњу институција из Пуле и Београда, Хрватске и Србије. Култура је светло које најдаље долази, а на подручју филмске индустрије имамо сјајну сарадњу и изврсне копродукције“, оценио је амбасадор, додавши да је чест гост Кинотеке и да је „лепо видети да се даје велики обол нечему што је битно за културу и Србије и Хрватске и регије уопште“.

„Госпођа Милена Дравић је звезда и дива на коју смо сви поносни. У Хрватској су је за живота сви обожавали, а и данас је тако. Заиста је лепо да је Пула препознала колико је битно дати допринос овом прекрасном легату. Зато ми је у симболичком, али и садржајном смислу веома драго што смо у прилици постхумно дати госпођи Милени Дравић оно што је давно добила, а сви знамо шта је Златна арена значила за све генерације у деценијама пре нас“, рекао је хрватски амбасадор.

Гордана Рестовић је изјавила да је радосна што је данас у Кинотеци, напомињући да је ова прича започела пре нешто више од годину дана.

„Преко Српског културног центра у Пули и господина Милана Рашуле чули смо да је госпођи Милени из стана украдена, са осталим накитом, и Златна арена. То је покренуло иницијативу да дођемо до реплике, што није био једноставан посао јер изискује одређене формалности и издавање сагласности надлежних. Све смо то обавили и реплика је сада овде“, рекла је она.

„Прошле године смо имали част угостити Милену Дравић у Пули, где је доживела једно красно признање. Цела Арена, а то је 6.000 људи, устала је, пљескала, показала о каквој се уметници ради, која је то величина. Госпођа Милена је била изузетно сретна и задовољана, а ми и више од тога. Лично носим једно богатство познавањем ње као особе. То је нешто што не можете заборавити ако сте је икада упознали“, истакла је Гордана Рестовић.

План је био да се реплика Златне арене донесе у легат крајем лета, али то није остварено због лошег здравстевног стања Милене Дравић, која је преминула 14. октобра 2018.

„Закључили смо да је 70. годишњица Кинотеке можда најлепши тренутак да то учинимо и дамо нешто што овде недостаје“, изјавила је директорка Јавне установе Пула филм фестивал с којом је Југословенска кинотека пре четири године потписала уговор о сарадњи.

Југослав Пантелић је подсетио да је филм „Прекобројна“ снимљен у београдском Авала филму и да је промовисао још једну велику звезду тадашње југословенске кинематографије – Љубишу Самарџића, чији се легат такође налази у Кинотеци.

Управник Архива Кинотеке Александар Ердељановић приметио је да је филмска каријера Милене Дравић, која је била и истакнута позоришна и телевизијска глумица, трајала тачно 50 година – од 1959. и филма „Врата остају отворена“ Франтишека Чапа до 2009. и филма „Свети Георгије убива аждаху“ Срђана Драгојевића.

„У време „Прекобројне“ већ је била позната млада глумица. Претходно је снимила „Козару“, али ју је „Прекобројна“ избацила у врх нашег глумишта, а заједно с њом двојицу младих глумаца – Љубишу Самарџића и Бориса Дворника, који ће јој касније много пута бити партнери и са Батом Живојиновићем творити чувену четворку највећих глумаца југословенског филма током 60-их и 70-их година прошлог века“, рекао је Ердељановић.

Како је навео, Милена Дравић је освојила још једну Златну арену, за улогу у филму „Бициклисти“ Пурише Ђорђевића 1972., као и четири Сребрне арене из Пуле.

Све те, као и многе друге њене награде, чувају се у Легату Милене Дравић и Драгана Николића, који је свечано отворен у мају 2018. године.