„Leksikon YU filma“, čiji je autor ugledni filmski kritičar iz Zagreba Nenad Polimac, predstavljen je 8. juna u Muzeju kinoteke, u pratećem programu 18. Festivala nitratnog filma.
Ova zanimljiva i intrigantna knjiga, u izdanju hrvatske kuće „Naklada Ljevak“, nudi kritičarski pregled kultnih filmskih ostvarenja i ključnih osoba i fenomena koji su obeležili jugoslovensku kinematografiju. Zastupljeni su svetski značajni filmovi, kao što su „Skupljači perja“, „Bitka na Neretvi“, „Valter brani Sarajevo“, „Ko to tamo peva“, „Otac na službenom putu“…
Tu su i prikazi filmskih legendi, među koje autor ubraja Veljka Bulajića, Borisa Dvornika, Žiku Pavlovića, Radeta Šerbedžiju, Batu Živojinovića, zatim gosti iz sveta Jul Briner, Orson Vels i drugi, kao i pripadnici „praške škole“ Rajko Grlić, Emir Kusturica, Goran Paskaljević, Lordan Zafranović.
Polimac takođe analizira uspon i pad jugoslovenskog tržišta, kao i alternativnih filmova, sažimajući 40-ak godina jugoslovenske filmske industrije.
Razgovor sa njim na promociji je vodio direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, koji je ocenio da je ovakva knjiga bila preko potrebna i da čak i za one koji puno znaju o toj temi otkriva neke nove podatke i interesantne detalje.
Polimac je priznao da je ideja potekla od izdavača, a da je njemu odmah „zazvonilo“ kako bi knjiga o ju-filmu mogla da privuče publiku, jer je u Hrvatskoj pre izvesnog vremena kanal Klasik TV bio jedan od najgledanijih prikazujući samo stare ju- filmove. Pored toga, kada je u Kinoteci u Zagrebu 1999. išao ciklus partizanskih filmova nije moglo da se uđe od gužve, a u novije vreme HRT se ohrabrio da daje i srpske filmove – uz partizanske i ostvarenja dela Slobodana Šijana ili Emira Kusturice i gledanost je takođe odlična.
Ja volim jugoslovenski film, naravno – ne svaki. Ima tu jako zanimljivih reditelja, meni lično je najdraži Žika Pavlović. Nisam bio veliki poklonik praške škole, više me je privlačio crni talas. U Leksikon sam stavio neke stvari koje se ne mogu zaobići, a i neke koje se meni sviđaju.
Odlučio sam se samo za igrane filmove, bez dokumentaraca i animiranih, kao i za vremensku „sekiru“. Obuhvatio sam period od prvog filma socijalističke Jugoslavije – „Slavica“ do „Gluvog baruta“ koji je bio pobednik poslednjeg ju-festivala u Puli 1990. godine, izjavio je Polimac.
Povodom izbora fotografije Jula Brinera za naslovnicu Leksikona primetio je da je bio zaista impresivan promet velikih imena kroz ju-film, podsetivši i na nekadašnje, kako je rekao, ozbiljne producentske kuće Avala film (Beograd), Jadran film (Zagreb), Lovćen film (Titograd – Podgorica), Triglav film (Ljubljana).
Na pitanje Pantelića da li planira i knjigu o post-ju filmu, odgovorio je da ne veruje da bi za nju bilo šireg interesivanja.
To su danas dosta različite kinematografije. Autori koji su do raspada bivše države bili stubovi kulture otišli su u drugi plan, a došle su objektivno sasvim nove generacije i napravile nove sisteme, ocenio je Polimac.