У Београду је после тешке болести у 82. години преминуо Стеван Јовичић, дугогодишњи руководилац Архива Југословенске кинотеке и један од водећих историчара старог српског и југословенског филма. Комеморација поводом смрти Стевана Јовичића ће се одржати у петак, 26. јануара 2018. у 12 часова, у Свечаној сали Југословенске кинотеке, Узун Миркова 1. Испраћај ће бити истог дана у 15 часова на Новом гробљу.
Стеван Јовичић, рођен је 12. маја 1936. године у Бањанима код Уба. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду. Од 1959. објављује текстове из области историје српског филма: „Од Златног крста – прва хронологија југословенског филма пре Другог светског рата”, „Војвођани пионири наше кинематографије”, „Филмски сниматељи југословенског филма”, „Филм – уметност наше револуције” и др. Пише прве монографије о пионирима филма: Ернест Бошњак, Милтон Манаки, Ветерани српског филма и др.
Приредио је књиге: „Нушић – први српски филмски сценариста” (1996), „Пре 100 година – о кинематографу из 1896. године” (1996), „Од камере оспкуре до видео филма” (1998), „С камером и пушком Драгиша М. Стојадиновић”, „Сопот- округло 35“. Консултант је за више документарних серија.
Поставио је теоријске основе за вредновање филмске грађе као историјског извора: „Филм као историјски документ” (1967), „Филм као историјски извор” (1975), што популарише и у ТВ емисијама 3-2-1 крени, Септима и Као данас.
Покретач је и један од аутора реконструкције старих српских филмова: „Голгота Србије”, „Крунисање краља Петра I 1904”, „Београд – престоница Краљевине Југославије”, „С вером у бога” и др.
Написао је више сценарија за документарне филмове: „Војвода Петар Бојовић”, „С камером и пушком”, „На истоку Србије”, „Војна кинематографија”, „Мокрањац заувек”, „Филмски фестивал Сопот”,„Право на истину, Бард лазарева града… и за телевизијске емисије Телевизије Нови Сад, Загреб и Београд.
Објавио је већи број написа о заборављеним националним личностима са почетка века „Војвода Саватије”, „Јатак комитски Жика Рафајловић”…
Цео радни век провео је на стручним пословима у Југословенској кинотеци и својим радом допринео је развоју ове установе и афирмисању филмске архивистике као помоћне историјске науке. Добитник је Признања за врхунски допринос националној култури.
Управници Архива Југословенске кинотеке Елеонора Живковић и Стеван Јовичић са Ранком Мунитићем у архиву на Кошутњаку
Целим својим радом и делом Стеван Јовичић се уклесао као гранитна стена српске и југословенске филмске архивистике и историје филма. Проводећи пуне 42 године у Југословенској кинотеци, од чега преко 20 година на месту руководиоца њеног Архива, дао је немерљив људски и професионални допринос развоју Кинотеке, али и афирмисању филмске архивистике као помоћне науке.
Генерације филмских сарадника – архивиста обучио је у њиховој основној делатности трудећи се да свима њима угради оно најплеменитије из професије, не само као претпостављени већ и као пријатељ и покровитељ.
Активан до краја, на жалост није дочекао ново проширено издање своје књиге „Витез с камером и пушком“ о Драгиши Стојадиновићу пиониру српске кинематографије, оснивачу Кинематографске секције српске војске на Солунском фронту, ратнику и комити, борцу за слободу српског народа у некадашњој Старој и Јужној Србији. Ова књига се налази у штампи, а до краја ове године треба да се појави и његова деценијама стварана монографија о великој интернационалној звезди српског порекла Светиславу Ивану Петровићу коју је написао у сарадњи са Југославом Пантелићем, директором Југословенске кинотеке. Последњи пут појавио се у јавности 28. децембра прошле године на отварању изложбе о Ивану Петровићу где је и говорио о плановима за објављивање монографије.
Иза Стеве Јовичића последњег господина и џентлмена старе школе, остаће његова породица, пријатељи, Југословенска кинотека и нарочито њен Архив и колеге захвалне за све што је уткао у институцију, српску и југословенску кинематографију и културу уопште.
Александар Саша Ердељановић
