Славни шпански филмски редитељ и сценариста Карлос Саура, чије је дело обележило и европску кинематографију, преминуо је 10. фебруара у Мадриду у 92. години.
У дугој и плодној каријери снимио је 50 филмова и освојио низ међународних награда, међу којима су и Београдски победник за изузетан допринос седмој уметности, на 45. Фесту, као и Златни печат Југословенске кинотеке, 2017. године.
Саура је рођен 4. јануара 1932. године у Хуески, у уметничкој породици. Већ у раној младости заинтересовао се за филм, а бавио се и фотографијом и писањем. Дебитовао је крими драмом „Делинквенти“ (1960).
Прво међународно признање добио је 1966. године на фестивалу у Берлину, где је освојио Сребрног медведа за режију за филм „Лов“ (1966). Исто признање припало му је наредне године за „Пеперминт фрапе“ (1967), а Златног медведа у Берлину освојио је његов филм „Брзо, брзо“ (1981).
Значајан део Саурине каријере обележили су филмови с критичким друштвеним коментаром, каква је и драма из доба Франкове диктатуре „Змија у недрима“ (1976), која му је донела Гран при жирија на фестивалу у Кану.
Националну филмску награду Гоја освојио је за режију и сценарио филма „Ај, Кармела“ (1991), чија се радња дешава у време Шпанског грађанског рата.
Касније се посветио музичким филмовима, међу којима су „Танго“, „Фламенко, фламенко“, „Фадо“. У његовом богатом опусу издвајају се и „Ана међу вуковима“, „Кармен“, „Седми дан“, „Иберија“…
Европска филмска академија доделила му је награду за животно дело 2004. године.
Био је активан и у позним годинама. Његов последњи филм, документарац „Зидови говоре“ (2022) премијерно је приказан прошле јесени на фестивалу у Сан Себастијану.
Карлос Сауара је требало да добије почасну награду Гоја 11. фебруара на церемонији у Севиљи. Том приликом биће одата почаст том „незаменљивом ствараоцу“, како је навела Шпанска филмска академија.