Филмски критичар и дугогодишњи уредник филмског програма ТВ Б92 Александар Д. Костић преминуо је изненада у Београду 23. јула.

Костић је рођен 1962. године. Завршио је Факултет драмских уметности у Београду, а филмске критике почео је да објављује још раних 1980-их у листу Студент. Током три и по деценије писао је за новине Наша борба и Данас, магазине НИН и Време, док је у магазину Ритам био флимски уредник (од 1992. до 1995.).

Аутор је књиге есеја “Поље снова” (у издању Стубова културе, 1997.), у којој је писао о савременом филму. У зборнику Југословенске кинотеке “Светло у тами” објавио је есеј о опусу редитеља Дика Ричардса.

Био је део генерације која је унела свежину и нови дух у писање о филму у овој средини, генерације инспирисане теоријом жанровског филма, али и енергијом новог таласа у нашој рок музици.

Његове критике су утицале на филмски укус, културни живот и поимање како мејнстрим, тако и алтернативне поп културе у Београду и шире. Ерудита и велики познавалац популарне културе, нарочито музике, стрипа и крими романа, у своје текстове је уносио сазнања из тих области, често правећи иновативне паралеле које су обогаћивале наше разумевање филмске уметности.

Захваљујући аналитичности, одмереним и јасним судовима његове су критике служиле као дефинитивна референца за многа остварења, посебно кад су у питању домаћа дела.

Један од Костићевих последњих текстова “Први и последњи српски рокенрол филм” (објављен недавно у Времену) имао је посебно велики одјек у филмској јавности.

Радио је и у Драмској редакцији Радио Београда, где се истакао серијалом драматизованих класичних крими прича из целог света “Паукова мрежа”. На Радију Б92 био је коаутор култног квиза “Велика рокенрол превара”. Уредник филмског програма на ТВ Б92 био је од 2000. до 2015. године.

Поводом његове изненадне смрти Б92 је саопштио:

“Изузетно драга особа и пријатељ на кога се увек можете ослонити, Александар Д. Костић био је прави представник старе космополитске школе овдашњих културних радника и активиста, који су увек помагали свима око себе да остваре свој сан. У подршци другима увек се видела његова романтична страна и велика жеља да ову средину учини бољим местом за живот. Ко год је то покушавао, у њему је нашао поузданог савезника кроз све дилеме и тешкоће, а Коста ништа није радио напола. Увек је био ту.”

Испраћај за кремацију је у четвртак, 27. јула у 10 часова на Новом гробљу у Београду.